Pre neki dan, u četvrtak 23.092021., u jeku nasilja koje je izazvao njen suprug, Aljbin Kurti, njegova supruga Rita Augestad Knudsen, je u Beogradu, u organizaciji „Helsinškog odbora za ljudska prava“ predstavila svoju knjigu „Ideja slobode i samoopredeljenja“, putem video-linka. „Helsinški odbor“ je izdavač njene knjige. Ništa nije slučajno. Da su „Helsinški odbor“ i Kurtijeva supruga imali sluha za trenutnu situaciju, odložili bi predstavljanje knjige. Oni su namerno odabrali baš ovaj trenutak, kada je suprug autorke, eskalirao nasilje na KiM. Time su poslali još jednu poruku Srbijji.

Ne baš pohvalno po Kurtijevu suprugu, autorku knjige, zvuči činjenica da je ona 2020. godine, kada je ova knjiga objavljena u inostranstvu, odlučila da svoj doktorat iz 2013. godine, predstavi i objavi kao novu knjigu. Ona na to ima puno pravo, ali ne radi se o novoj knjizi, već o štivu starom 7 godina. Knjiga Rite Augestad Knudsen je istovetna njenom doktoratu od pre 8 godina. I naslovi su gotovo isti. Originalni naziv knjige glasi: „THE FIGHT OVER FREEDOM IN 20TH AND 21ST-CENTURY INTERNATIONAL DISCOURSE Moments of ‘self-determination’), dok naziv doktorske teze glasi „Moments of self-determination: the concept of ‘self-determination’ and the idea of freedom in 20th- and 21st century international discourse“.

Cilj knjige Kurtijeve supruge je da opravda Kurtijevo nasilje, albanske zločine i secesiju, i sve postupke Albanaca u 20. i 21. veku. Upravo zbog toga Kurtijeva supruga svoju knjigu (2020.) i istovetni doktorat (2013.), bazira na nenaučnim i neistorijskim tezama, lažima, da su početkom 20. veka na Kosovu živeli samo Albanci, i da je Srbija 1912. okupirala Kosovo. O tome kasnije.

Kurtijeva supruga na 240 strana piše o samoopredeljenju, ali samo Albanaca. Kao da drugi narodi na Balkanu nemaju to pravo. Šta je sa pravom 100.000 Srba na KiM, na samopredeljenje? Srbi imaju puno pravo, po merilima Albanaca, da se otcepe od lažne države Kosovo. U čemu bi njihov postupak bio gori od jednostrano proglašene nezavisnosti lažne države Kosovo? Ni u čemu! Šta je sa pravom 1,3 miliona Srba u Republici Srpskoj, na samopredeljenje i na odvajanje od ostatka BiH? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je lepo postavio pitanje, komentarišući promociju knjige Kurtijeve supruge, „kako to da je i za Norvežane, i za Albance i za sve Evropljane, samoopredeljenje suština slobode i demokratije, a samo nije za Srbe, i kako to da samopredeljenje važi za sve, osim za Srbe? Samo nemojte da nam to objašnjavate principima i da nam pričate da je ostvarenje prava na samoopredeljenje vrhunac slobode, a onda ćete taj vrhunac slobode da zabranite samo jednom narodu, slučajno je to srpski. Tu prestaju sve vaše priče o pravdoljubivosti, istinoljubivosti i ravnopravnosti“.

Da bih napisao ovaj tekst, morao sam da pročitam knjigu Rite Knudsen Augestad, koju je u štampanom i elektronskom obliku obajvio „Helsinški odbor“. Knjiga Kurtijeve supruge, pod naslovom „IDEJA SLOBODE I “SAMOOPREDELJENJE”“ i podnaslovom „Borba oko slobode u međunarodnom diskursu XX i XXI veka“, predstavlja spomenik njenom suprugu ekstremisti i njegovoj ekstremističkoj stranci. Sam naslov knjige uzdiže pojam „samoopredeljenje“, a to je naziv stranke njenog supruga. Ova knjga predstavlja i spomenik Međunarodnom sudu pravde (MSP) u postupku koji je pokrenula Srbija u oktobru 2008., i spomenik onima iz Srbije koji su pokrenuli ovaj štetočinski postupak pred MSP, a to su Tadić, Jeremić, Stefanović i Đilas. Ove štetočine su nepotrebni postupak pred UN, i pred sudom UN – MSP, pokrenuli namerno, u dogovoru sa zapadnjacima (koji su zastupali Albance i lažnu državu Kosovo). Ove žute štetočine su unapred znale kakav može biti stav MSP (99% u korist Albanaca), ali su upravo zbog toga i pokrenule postupak pred MSP. Da bi Srbija izgubila, a da bi jednostrano i protivno međunarodnom pravu, proglašena nezavisnost Kosova, bila potvrđena. Istovremeno ova četvorica žutih štetočina su problem KiM, izmestili iz nadležnih UN, u nenadležnu EU. I to su uradili namerno. Koliko zlih i dijaboličnih namera su imali Tadić, Jeremić, Stefanović i Đilas, spram svoje zemlje, spram Srbije, beleže i depeše Vikiliksa. Da bi sprečili poraz Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, 3.2.2008., ove štetočine su se dogovorile sa EU i SAD, da Albanci samo malo odlože proglašenje svoje nezavisnosti za period posle drugog kruga izbora u Srbiji, zbog toga što bi Tadić izgubio predsedničke izbore, da je nezavisnost Kosova bila proglašena pre 3.2.2008. Stoga su SAD i EU isposlovali da Albanci proglase nezavisnost 17.2.2008. Središte knjige Kurtijeve supruge predstavljaju poglavlja (od 185. do poslednje strane 233.) koja se bave savetodavnim mišljenjem MSP o zakonitosti nezavisnosti koju je 2008. proglasilo Kosovo. Sve što je napisano do 185. strane je isprazno trućanje (taština praznine) o pojmu „samoopredeljenja“ kroz istoriju, u međunarodnim odnosima, i u stavovima Lenjina i Vudro Vilsona.

Pre nego što nešto kažem o nama interesantnim, a spornim delovima knjige, potrebno je da kažem ko je Rita Augestad Knudsen, osim što je supruga ekstremiste Aljbina Kurtija? Rođena je u Norveškoj pre 44 godine. Zvanično radi na poziciji starijeg istraživača u Norveškom institutu za međunarodne poslove (Norwegian Institute of International Affairs  – Norsk utenrikspolitisk institutt – „NUPI“). „NUPI“ je norveška vladina institucija. Knudsenova radi u Odseku za bezbednost i odbranu. Ona je takođe izvršni direktor Konzorcijuma za istraživanje terorizma i međunarodnog kriminala. Kurtijeva supruga ima upadljivo mali e -„otisak“ na internetu. Prilično sam siguran da je to zbog toga što je ona pored svog zvaničnog statusa, istovremeno, visoki obaveštajni „oficir“ norveških obaveštajnih službi. Rita Augestad Knudsen je izgleda visoko pozicionirana u norveškim obaveštajnim strukturama. Kao „oficir“ povremeno stacioniran u Prištini, ona sarađuje i sa ostalim zapadnim obaveštajnim rezidentima, poglavito iz SAD i Britanije. Oblasti kojima se bavi su: procene rizika u vezi sa terorizmom, ekstremizmom i radikalizacijom, koncept „radikalizacije“, protiv-terorizam Ujedinjenog kraljevstva, istorija samoopredeljenja u međunarodnoj politici i međunarodnom pravu, na Balkanu, posebno na Kosovu. Objavila je dve knjige i niz publikacija i poseduje doktorat koji je stekla na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (London School of Economics and Political Science). Njena prva knjiga nosi naslov “Sveobuhvatne sankcije UN protiv SRJ”, (2008). U toj knjizi ona veliča sankcije protiv SRJ.

Rita Augestad Knudsen je iz nekog razloga „zaljubljena“ u Albance i njihovu lažnu državu Kosovo. I to odavno. Od početka dvehiljaditih, a možda i od ranije. Nije lako proniknuti u razloge njene „ljubavi“. Verovatno Albance doživljava kao ultimativne borce za slobodu, verovatno se u Norveškoj nagledala zapadne antisrpske, a proalbanske propagande, i još kao studentkinja se „zaljubila“ u romantičnu predstavu, u laž, o Albancima žrtvama, mrskih srpskih ugnjetavača. Čini se vrlo verovatnim, da je po završetku studija, tamo negde početkom dvehiljaditih, kada se zaposlila u državnoj službi, tražila da bude upućena na Kosovo. Izgleda da je Rita Augestad Knudsen, prisutna na Kosovu, tamo negde od 2004. godine. Otprilike u to doba je upoznala i Aljbina Kurtija, koji se jako dobro uklapao u njene romantične predstave o Kosovu. Jedna njena studija koju je napisala za svoj Institut (NUPI) „Izveštaj o privatizaciji na Kosovu od 1999. do 2008.“ potvrđuje da je Rita prisutna na Kosovu, najkasnije od 2006. Inače, na 100 strana tog Izveštaja, Kurtijeva supruga veliča zloglasnu, protivzakonitu i prljavu privatizaciju na Kosovu, koja se zasniva na otimanju imovine državi Srbiji. U mnogim fusnotama tog izveštaja stoji da se Rita Knudsen poziva na svoja istraživanja na Kosovu iz 2006. godine. Postoji mogućnost da je upravo Rita Augestad Knudsen, koja je opsednuta „samoopredeljenjem“, podstakla svog budućeg supruga da svoj pokret preimenuje u „Samoopredeljenje“. Možda je ona „kuma“ ove ekstremističke stranke? Hoću da kažem, možda su strane obaveštajne službe za koje ona radi, kumovale nastanku „Samoopredeljenja“? Moguće. Rita Augestad Knudsen se udala za Aljbina Kurtija 2014. godine. Imaju sedmogodišnju ćerku Leu. Po izjavama Kurtija i njegove supruge, Rita sa ćerkom uglavnom živi u Norveškoj.

Neki sporni delovi knjige Kurtijeve supruge

Izneću samo one sporne stvari koje se tiču KiM i Srbije, te presude MSP. Dublja analiza ove knjige bi zahtevala mnogo više vremena nego što sam ja imao od prošlog četvrtka, i bila bi preobimna i nezanimljiva. U okviru dublje analize knjige i doktorata, bilo bi dobro proveriti stepen originalnosti doktorata Rite Augestad Knudsen, odnosno da li postoji određeni stepen plagijata. Takođe, meni nisu dostupni profesionalni alati za proveru plagijata, npr. Turnitin, već samo bazični besplatni onlajn alati za proveru plagijata, koji mogu da provere samo 1000 reči u jednoj turi. Ovi kvalitetni alati za proveru plagijata se plaćaju. Provera nečijeg doktorata košta prosečno sto evra.

Strana 113. Rita Knudsen kaže: „Ugovorom (misli na „Londonski sporazum“ vezan za Prvi balkanski rat op.aut.) su takođe podeljene preostale albanske teritorije između Srbije, Crne Gore i Grčke, dok je Srbiji obećano Kosovo, naseljeno albanskim stanovništvom, a koje je Srbija okupirala 1912. godine“.

Čini se da su doktorat i knjiga Kurtijeve supruge, veoma manjkavi. Zasnovani su na istorijskim falsifikatima. Prvo, 1918. i 1912. Kosovo je bilo naseljeno srpskim i albanskim, a ne samo albanskim stanovništvom. Podaci o demografskim kretanjima na KiM kažu da je 1871. godine na KiM bilo 32 odsto Albanaca, 64 odsto Srba; – 1899. godine na KiM je bilo – 48 odsto Albanaca, 44 odsto Srba;

– 1921.  godine na KiM je bilo– 66 odsto Albanaca, 26 odsto Srba. To potpuno demantuje neistine Kurtijeve supruge da je KiM 1912. ili 1918. godine bilo naseljeno samo albanskim stanovništvom. Drugo, Srbija nije 1912. okupirala Kosovo, već ga je povratila od Osmanlija, tj. od Turaka. Srbija je 1912. oslobodila Kosovo od Turaka. To su istorijske činjenice koje falsifikuje Kurtijeva supruga, iznoseći fikcije albanskih pseudoistoričara. Ovu laž Kurtijeva supruga ponavlja više puta u svojoj knjizi i doktoratu. Kada Knudsenova kaže da je Srbija okupirala Kosovo 1912. ona misli na Prvi balkanski rat. Naučne istorijske činjenice o Prvom balkanskom ratu, koje Knudsenova namerno previđa, kažu da je taj rat bio oslobodilački rat od Turaka. Prvi balkanski rat (8. oktobar 1912 — 30. maj 1913. godine) je vođen između balkanskih saveznika (Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka) i Turske. Turska je taj rat izgubila. Na kraju rata 30. maja 1913. godine, posredstvom Velikih sila (Austrougarska, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija) uspostavljen mir Londonskim mirovnim ugovorom, po kojem je Turska balkanskim saveznicima predala sve svoje teritorije zapadno od linije Enos – Midija (obala Egejskog mora – obala Crnog mora), kao i ostrva u Egejskom moru, uključujući i Krit. Kao rezultat Prvog balkanskog rata stvorena je Albanija kao nezavisna država, na čemu je insistirala Austrougarska, na štetu zemalja pobednica, Grčke, Srbije i Crne Gore. Gde tu Knudsenova vidi okupaciju Kosova od strane Srbije, nejasno je? Kosovo i Metohija su bili okupirani od strane Turaka, i onda su u Prvom balkanskom ratu, oslobođeni. Podsećam da je 1899. godine na KiM bilo – 48 odsto Albanaca i 44 odsto Srba.

Strana 186. Poglavlje „NA SUDU- „SAMOOPREDELJENJE” I SLOBODA U POSTUPKU O KOSOVU PRED MSP“. Kurtijeva supruga, posebno ističe, i hvali postupak o Kosovu pred Međunarodnim sudom pravde. To je centralni deo njene knjige i doktorata. Ona time podiže spomenik onima koji su omogućili postupak pred MSP- a to su Tadić, Jeremić, Stefanović i Đilas. Normalno je što je Kurtijeva supruga ovo postavila kao središte svoje knjige i doktorata, zbog toga što se radi o neočekivanom i ogromnom poklonu, koji su Albancima dali Tadić, Jeremić, Stefanović i Đilas – koji su tada predstavljali vlast Srbije. Rita Augestad Knudsen o tome kaže počevši od strane 186.: „U periodu između 2008. i 2010. godine, rasprava u Ujedinjenim nacijama ponovo je dovela jezik “samoopredeljenja” u samo središte međunarodnih zbivanja. Ovog puta, povod je bio postupak pred glavnim sudom Ujedinjenih nacija, Međunarodnim sudom pravde (MSP), povodom proglašenja nezavisnosti Kosova. Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, a Srbija je u odgovoru na to zatražila savetodavno mišljenje MSP o njegovoj zakonitosti. (fusnota 510-„Rezolucija GSUN 63/3, 8. oktobar 2008. Na GSUN, 77 država je glasalo da se predmet uputi MSP, 74 države su bile uzdržane, a 6 je glasalo protiv“.) (…) Pitanje koje je Srbija postavila MSP prilikom pokretanja postupka bilo je: “Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?”. U svom konačnom savetodavnom mišljenju, MSP je zaključio da proglašenjem nezavisnosti Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo (…) Albansko stanovništvo na Kosovu nastojalo je da se oslobodi vladavine Srbije još od okupacije 1912. godine, najpre tražeći ujedinjenje sa drugim prostorima naseljenim Albancima, a kasnije tražeći da Kosovo bude priznato kao ravnopravna republika u okviru Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu Jugoslavija). Od devedesetih godina prošlog veka Kosovo je zahtevalo posebnu državnost, a to je i potvrđeno na referendumu 1991. godine”.

Na strani 194. ona kaže: „Od 1997. godine, Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) počela je da napada srpske policijske i vojne snage, u cilju postizanja nezavisnosti od srpske države“. Ova rečenica se očigledno omakla Kurtijevoj supruzi, zbog toga što Rita Augestad Knudsen time priznaje terorizam OVK, uperen protiv legalnih organa Srbije, uz separatističke ciljeve. I ona priznaje da su sukobe i rat 1997. izazvali Albanci, tačnije teroristi OVK! Sa našeg, srpskog stanovišta, ovo je najvažniji deo knjige!

Na strani 195. ona kaže­: „NATO je kampanju bombardovanja sprovodio u ime mira, regionalne stabilnosti i međunarodne bezbednosti, a ne da bi se samoopredeljenje Kosova ostvarilo u formi državnosti“. Normalno je da supruga bivšeg osuđenog teroriste piše jednu ovakvu besramnu laž. Istina je da su NATO tj. SAD zločinačku agresiju izveli u ime rata, da bi destabiliozovali region, da bi redefinisali pojam međunarodne bezbednosti, da bi isprobali svoja oružja i ratne metode, da bi potrošili svoje zalihe oružja, i pospešili svoju ratnu industriju i da bi omogućili stvaranje lažne države Kosovo, na teritoriji druge, međunarodno priznate države.

Na strani 219. Rita Augestad kaže: „u okviru postupka pred MSP ponuđeno je Savetodavno mišljenje suda od 22. jula 2010. godine. Usvojeno sa deset glasova od četrnaest, mišljenje suda navelo je da kosovska deklaracija nije prekršila međunarodno pravo (…) MSP je zaključio da, s obzirom na to da mu ni opšte međunarodno pravo, ni zakoni koji se posebno odnose na Kosovo, nisu zabranjivali da proglasi nezavisnost, Kosovo svojom deklaracijom o nezavisnosti nije prekršilo međunarodno pravo“. Ovde vidimo svu štetnost toga što je uopšte pokrenut postupak pred MSP. Lažna država Kosovo počiva na ovom mišljenu MSP. Zbog toga je jasno da su Tadić, Jeremić, Stefanović i Đilas, kumovi a verovatno i očevi lažne države Kosovo!

Kada govorimo o profesiji Kurtijeve supruge, zanimljivo je da je neko ko se (bori protiv?), tj. bavi antiterorizmom, antiradikalizmom i antiekstremizmom, odabrao da zasnuje porodicu sa bivšim portparolom jedne terorističke organizacije, poznate po ratnim zločinima, i bavljenjem klasičnim kriminalom, uključujući i trgovinu organima otetih i ubijenih! Uz to sam suprug Knudsenove je političar sa ekstemnim šovinističkim političkim programom, koji podrazumeva stvaranje Velike Albanije, u prvom koraku, tako što bi se ujedinili Albanija i Kosovo. Takođe, Albin Kurti već najmanje 15 godina sprovodi nasilnu politiku, koja podrazumeva organizovanje nasilnih demonstracija na kojima ginu ljudi ili bivaju povređeni, koja podrazumeva uvođenje nasilja u institucije Kosova, poput bacanja otrovnog gasa, tuče itd. Kurti je do sada tri puta osuđivan. Jednom u SRJ, za terorizam, i dva puta na Kosovu. Pre 2000. godine, Aljbin Kurti bio je prevodilac, portparol i sekretar Adema Demaćija, tada političkog predstavnika OVK. Kurti je uhapšen od strane srpske policije u aprilu 1999. godine. Okružni sud u Nišu osudio je u martu 2000., Kurtija na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti SRJ i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi sa krivičnim delom terorizma. Albin Kurti je protivzakonito amnestiran u decembru 2001. godine. Okružni sud u Prištini je u junu 2010. osudio Albina Kurtija na devet meseci zatvora, a kaznu je ranije odslužio u službenom i kućnom pritvoru. Kurti je osuđen za opstrukciju i sprečavanje službenih lica u vršenju dužnosti tokom februarskih demonstracija 2007. godine, koje su organizovali on i njegovo Samoopredeljenje. Tokom tih nasilnih demonstracija u Prištini su stradala dvojica demonstranata, a 80 je povređeno. Odgovornost za to snosi Albin Kurti. U septembru 2018. godine, Apelacioni sud u Prištini odbacio je žalbu i potvrdio zatvorske kazne za lidera Samoopredeljenja, Albina Kurtija, i poslanike tog pokreta Albulena Hadžijua, Doniku Kadar Bujupi i Fatona Topaljija. Sud je potvrdio presudu Osnovnog suda u Prištini iz januara 2018., prema kojoj su četiri člana Samoopredeljenja, osuđeni na zatvorske kazne. Prema toj presudi Albin Kurti je osuđen na jedinstvenu kaznu od 17 meseci zatvora zbog opstrukcije rada parlamenta bacanjem suzavca i ometanje policije u obavljanju službene dužnosti.

Sve ove „divote“ Kurtijeva supruga ne pominje u svojoj knjizi, barem kao naličje samoopredeljenja. Takođe, Rita Augestad Knudsen, ni jednom rečju u svojoj knjizi ne pominje albanske zločine, već samo zločine nad Albancima. Kurtijeva supruga nigde ne pominje udruženi zločinački poduhvat Albanije i lažne države Kosovo, iz 1999. i 2000. godine, kada su Albanci i OVK, ubili oko 1000 Srba tako što su im izvadili organe, kojima su trgovali. Prve tvrdnje o trgovini ljudskim organima, iznela je u javnost bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci”. Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je veliki broj Srba i drugih nealbanaca bio otet i transportovan u Albaniju, gde su im vađeni organi i gde su ubijeni. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 25. januara 2011., Izveštaj specijalnog izvestioca Dika Martija i Rezoluciju o trgovini ljudskim organima na KiM i u Albaniji -„Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu“. Ovo su relevantni izvori, koji govore o tamnoj strani „samoopredeljenja“ Albanaca, a opet nisu našli svoje mesto u knjizi Kurtijeve supruge. Kurti i njegova supruga, dr. Rita Augestad Knudsen se predstavljaju kao skromni ljudi, sveci gotovo. Međutim, sledeće činjenice govore malo drugačije. Prištinski mediji („Lajmi“ i drugi)  su 6. juna 2020. izvestili da su Kurti i njegova supruga potrošili ogroman novac – 400.000 evra na kupovinu stana u Norveškoj tokom 2019. godine. Kurti i njegova supruga su 2019. godine potrošili mnogo novca, čije poreklo nije objašnjeno. Siromašni levičar Albin Kurti i njegova supruga nikada nisu objasnili poreklo novca za taj stan, niti poreklo ostale imovine, koja nije mala.

Одреднице:

http://etheses.lse.ac.uk/923/ – stranica LSE (London School of Economics and Political Science) na kojoj se nalaze doktorske teze

http://etheses.lse.ac.uk/923/1/Knudsen_Moments_of_Self-determination.pdf – pdf. Doktorska teza Rite Augestad Knudsen

Knjiga Rite Augestad Knudsen se nalazi na:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s