Glavni odbor Đilasove stranke SSP doneo je odluku da član Narodne stranke Vuka Jeremića, Zdravko Ponoš bude kandidat SSP na predsedničkim izborima!?! Tu vest je medijima saopštio lično Đilas. Veoma je neobično da jedna stranka, jedne koalicije, kandiduje člana druge stranke, kao svog kandidata. Ovo je još neobičnije jer je poznato da je Ponoš u svađi sa Narodnom strankom i Vukom Jeremićem, čiji je potpredsednik bio do nedavno. Neobično je da Đilas, predsednik jedne stranke, kandiduje člana druge stranke za koga zna da je u svađi sa liderom druge stranke NS – Vukom Jeremićem, i kada zna da su Jeremić i NS pre mesec dana, pri potpisivanju koalicionog sporazuma SSP i NS, jasno rekli da ne prihvataju Ponoša kao predsedničkog kandidata. Sve ovo svedoči o haosu koji vlada u Đilasovoj koaliciji. Ovaj Đilasov potez svedoči kako Đilas tretira svoje partnere. Uvuče ih u saradnju, u koaliciju, sa ciljem da ih oslabi, i na kraju stavi pred svršen čin. Tako je Đilas tokom 2019. i 2020. srozao rejtinge Dveri, PSG i DS. Sve ovo ne može da uliva poverenje potencijalnim biračima koalicije SSP, NS, DS, PSG, PZP, Sloga. Kada se ove, uglavnom patuljaste ikebana stranke, sada, pre izbora svađaju oko osnovnih stvari, kako će se tek svađati ako osvoje vlast – pomisliće njihovi birači (što je nemoguće čak i u teoriji, ali njihovi birači to ne znaju).

Pre mesec dana kada su đilasovski mediji i Đilas, prvi put lansirali vest o kandidatu Ponošu, Vuk Jeremić je rekao da je iznenađen tim predlogom. Ponoš je tada rekao da je neprijatno iznenađen iznenađenošću kolega iz stranke i Vuka Jeremića. Ponoš se zatim povukao sa potpredsedničke funkcije u stranci, ali je naveo da ostaje član NS. Narodna stranka je održala svoju Skupštinu krajem decembra, gde Ponoša nije nigde bilo. Narodna stranka za kandidata za predsednika Srbije predlaže svog potpredsednika Miroslava Aleksića.

Ova rašomonijada đilasovaca i jeremićevaca se nastavila saopštenjem Narodne stranke i Vuka Jeremića od 23.01.2022. koji su sopštili: „Iz medija smo saznali za odluku SSP-a da naš član bude njihov kandidat za predsednika“. Narodna stranka je saopštila da je putem medija saznala da je odluka Glavnog odbora Đilasove SSP, da njihov predsednički kandidat na izborima bude član Narodne stranke Zdravko Ponoš. Da haos bude veći, u saopštenju Narodne stranke se navodi da je prema članu 2. koalicionog sporazumu koji je 26. novembra 2021. godine potpisan između SSP, DS, PSG i drugih, zajednički kandidat za predsednika Srbije na predstojećim izborima, trebalo da bude izabran konsenzusom. Vuk Jeremić i NS saopštavaju: „S obzirom da u dosadašnjim razgovorima sa našim koalicionim partnerima nije postignut dogovor oko zajedničkog kandidata za predsednika Republike, složili smo se da naručimo dva stručna i nezavisna istraživanja javnog mnenja koja bi nam pomogla da zajednički napravimo najbolji izbor. Ta istraživanja su u toku, a njihovi rezultati bi trebalo da nam budu predstavljeni u utorak, 25. januara“, navode Jeremić i NS.

Prosečan birač đilasovsko jeremićevskog dela opozicije može da zaključi da oni mogu da generišu jedino negativnu energiju, da proizvode samo rasulo i bezidejnost. Ovo nije prvi put da Đilas rovari po Narodnoj stranci. Setimo se da je Jeremića napustio njegov potpredsednik Nikola Jovanović, posle najava medija o prelasku u Đilasov SSP. Jeremića su pre nekoliko meseci napustili članovi rukovodstva, advokat Borivoje Borović, ekonomski ekspert Vladimir Kovačević, Danilo Ikodinović i bivši sudija Vladimir Vučinić. Ranije je to učinio predsednik Izvršnog odbora NS, Vladimir Dobrosavljević. Već godinama je potpuno pasivna i skrajnuta Dijana Vukomanović, predsednica foruma žena NS (da li i dalje?), bivša narodna poslanica i bivša potpredsednica SPS. Narodna stranka kopni i slabi, a Đilasov SSP jača.

Ponoš ili sramota?

Upoznajmo se sada, sa ličnošću koju Đilas potura za kandidata  za predsednika Srbije. Zdravko Ponoš je bio načelnik Generalštaba, u doba Borisa Tadića. Smenjen je zbog sukoba sa tadašnjim ministrom odbrane Šutanovcem, koji je u decembru 2008. rekao da su neosnovani Ponoševi navodi o neekonomičnom i nestručnom poslovanju ministarstva odbrane. Boris Tadić je tada izjavio da će blagovremeno predložiti mere povodom sukoba Ponoša i Šutanovca. Smenjen je Zdravko Ponoš. Stvarni razlog smene je bio to što je Ponoš, čak i za ukus Šutanovca i Tadića, isuviše otvoreno radio za interese SAD i NATO. Službe su zabeležile Ponoševo obećanje američkom senatoru da će sastav vojske smanjiti sa 62.000 na 27.000 ljudi, da će zatvoriti brojne kasarne i da će se potruditi da promeni način razmišljanja u našim oružanim snagama, a posebno kod oficirskog kadra. Sukob sa Ponošem je otišao tako daleko da je godinu dana posle smenjivanja Ponoša, Tadić doneo ukaz o prestanku profesionalne vojne službe Zdravka Ponoša. Američke diplomate su u depešama, koje je objavio Vikiliks, obelodanile da u srcu reforme sistema odbrane u Srbiji imaju Ponoša, čoveka koji ima stav i orijentaciju koja je u skladu sa američkim interesima. Depeše Vikiliksa, tj. depeše iz ambasade SAD u Beogradu, su o Ponošu rekle: „26. 5. 2006. Broj depeše: 06BELGRADE842 — U srcu reforme sistema odbrane u Srbiji imamo Zdravka Ponoša, čoveka ima stav i orijentaciju koja je u skladu sa američkim interesima“; i još: „2. 6. 2016. Broj depeše: 06BELGRADE880 – Američki senator Džim Inhof posle posete Srbiji konstatovao da je Ponoš nedvosmisleno opredeljen za ulazak srpskih oružanih snaga u NATO. Kao najvažnije, Ponoš je rekao da promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira, predstavlja najveći izazov“.

Posle toga, u svoje okrilje, otpadnika Ponoša, je primio još jedan, tada skriveni otpadnik Vuk Jeremić, koji je u januaru 2010. Ponoša postavio na mesto pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose. Kasnije je Ponoš bio šef kabineta Vuka Jeremića dok je ovaj bio predsednik Generalne skupštine UN. Ponoš je bio i Izvršni je direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), korumpirane NVO, čiji je predsednik Vuk Jeremić. Na osnivačkoj skupštini Narodne stranke, u oktobru 2017, Ponoš je bio izabran za potpredsednika NS. U novembru 2019. ponovo je izabran na tu funkciju. Onda je pukla tikva, kada je Jeremić drastično smanjio apanaže svojim miljenicima u stranci. Ponoš je krajem 2021. podršku našao kod Đilasa, koji jako mrzi Jeremića još od doba jedinstvene DS. Upravo je Đilas kada je bio predsednik DS, izbacio Jeremića iz te stranke. Od tada i Jeremić mrzi Đilasa.

Zdravko Ponoš, kandidat Hrvatske za predsednika Srbije!

Od kada Đilas u svojim medijima gura Ponoša kao kandidata za predsednika, na Ponoševu sramotu, on dobija podršku za kandidaturu iz Hrvatske. Hrvatski mediji su se tokom novembra 2021. utrkivali u podršci Ponošu. Tako hrvatski portal „Dnevno“ objavljuje tekst pod naslovom -„Oženio je Hrvaticu, Srbija se konačno budi!“, kao deo kampanje da dovedu svog Ponoša za predsednika Srbije. Tako i hrvatski „Jutarnji list“ (ali i drugi hrvatski mediji) slavi Đilasovog Zdravka Ponoša. „Jutarnji list“ je objavio tekst pod naslovom „Oporbeni adut protiv Vučića: General oženjen Hrvaticom“. Tu kažu da je Ponoš zaljubljen u Zagreb i opisuju Ponoševu ljubav prema Zagrebu. Zdravko Ponoš je rođen u Hrvatskoj i poseduje urednu domovnicu. Ranije, pre devedesetih, Ponoš je voleo da kaže da ima dve domovine – Hrvatsku i SFRJ! Kada znamo sve ovo, možemo sa razlogom da upitamo Zdravka Ponoša zbog čega se ne kandiduje za predsednika Hrvatske, kada ima ovoliku podršku hrvatskih medija i same Hrvatske?