„Sanjam da se opet volimo u klasju, u tom klasju što leži tu pod nama, i da luta tvoja ruka vrela, tvoja ruka preko moga tijela… Samo jedan život imam, i ludo ga bacam…!“ Tekst pesme „Sanjam“ koju izvode „Indexi“, napisala je Maja Perfiljeva, poreklom Ruskinja i Crnogorka.
Da bi ovaj tekst bio shvaćen kako treba, moram da naglasim da nisam ni „proruski“ ni „prozapadno“ nastrojen. Prosrpski sam nastrojen. To je jedino normalno. Da Srbi budu na svojoj, a ne na strani Istoka ili Zapada. Zbog toga ću se truditi da ovaj tekst bude uravnotežen i potkovan činjenicama. Osuđujem agresiju Rusije na Ukrajinu, i kršenje međunarodnog prava. Istovremeno, osuđujem ponašanje Zapada, guranje Ukrajine u NATO i u rat, naoružavanje Ukrajine, zatvaranje očiju pred neonacizmom u Ukrajini, osuđujem antirusku histeriju i rusofobiju Zapada. Rusija je napala Ukrajinu, državu koju je sama priznala. I ne samo priznala, nego i stvorila. Rusija i Rusi su bili odlučujući faktor u SSSR-u od oktobarske revolucije do raspada SSSR. Stoga najveća odgovornost za stvaranje Ukrajine, leži na Rusiji i Rusima u okviru SSSR.
Zapadu Rusija nije potrebna ni kao partner, a kamoli kao ravnopravni partner. To još više važi za Ukrajinu. Zapadu je Rusija potrebna samo kao izvor jeftinih sirovina – energetskih i prehrambenih. Zapadu je Ukrajina potrebna kao izvor prehrambenih sirovina, kao klin u vratima Rusije, kao „antirusija“. Ukrajina je kolateralna šteta planova Zapada spram Rusije.
Razlog za nastajanje ovog teksta je nedavno zvanično upozorenje Ujedinjenih nacija i generalnog sekretara UN, Antonia Gutereša da će petina sveta gladovati zbog rata u Ukrajini. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je 14.04.2022. izneo dramatično upozorenje da bi ukrajinska kriza mogla da gurne više od jedne petine čovečanstva, odnosno do 1,7 milijardi ljudi, u siromaštvo i glad. U autorskom tekstu povodom prvog izveštaja Globalne grupe za odgovor na krizu o globalnim implikacijama rata u Ukrajini na hranu, energiju i finansije, Gutereš je naveo: „Svi vidimo tragediju koja se odvija u Ukrajini. Ali izvan njenih granica, rat je započeo tihi napad na svet u razvoju. Kriza bi mogla da gurne do 1,7 milijardi ljudi, odnosno više od petine čovečanstva, u siromaštvo i glad u razmerama koje nisu viđene nekoliko decenija. Ruska Federacija i Ukrajina proizvode 30% svetske proizvodnje pšenice i ječma, 20% kukuruza i više od polovine suncokretovog ulja. Poljoprivredni proizvodi koje ove države isporučuju na svetsko tržište su glavni izvor ishrane za najsiromašnije stanovnike planete. Više od jedne trećine pšenice koju uvozi 45 ekonomski najnerazvijenih zemalja Afrike raste na ruskim i ukrajinskim poljima. Rusija je istovremeno najveći svetski izvoznik prirodnog gasa i drugi najveći izvoznik nafte. Ovaj rat poljoprivrednike sprečava da obrađuju useve, dovodi do zatvaranja luka i obustavljanja izvoza žitarica, čime se narušavaju lanci snabdevanja i dolazi do vrtoglavog rasta cena. Mnoge zemlje u razvoju još pokušavaju da se oporave od posledica pandemije korona virusa, istovremeno opterećene nikad većim dugom i rastućom inflacijom. Od početka 2022. cene pšenice i kukuruza na svetskom tržištu porasle su za 30 odsto. Istovremeno, u protekloj godini cena nafte tipa Brent porasla je za 60 odsto, dok su cene gasa i đubriva više nego udvostručene. Konflikt u Ukrajini, ugrozio je humanitarne programe koje sprovodi UN za pomoć izgladnelim stanovnicima Zemlje.
Da bi se popravila situacija sa hranom, UN pozivaju sve države da zadrže otvorena tržišta, izbegnu gomilanje zaliha, neopravdana i prekomerna ograničenja izvoza i obezbede rezerve zemljama koje su u najvećem riziku od gladi. G20 i međunarodne finansijske institucije trebalo bi da pređu u vanredni režim u oblasti finansija. Ovo bi trebalo da predstavlja prvi korak prema dubokim reformama našeg nepravednog globalnog finansijskog sistema, koji bogate čini bogatijima, a siromašne siromašnijima. Socijalna zaštita, uključujući materijalna davanja, biće od suštinskog značaja za podršku porodicama koje su se našle u očajnoj situaciji tokom ove krize. Ovo nije trenutak za protekcionizam. Ako budemo nastupali zajedno, biće dovoljno hrane da svaka zemlja prebrodi ovu krizu. Apeli humanitarne prirode moraju biti u potpunosti finansirani, uključujući Svetski program za hranu. Jednostavno, ne smemo dozvoliti da u 21. veku ljudi gladuju”.
Značaj Rusije i Ukrajine
Upozorenje koje je dao gensek UN, Gutereš 14.4.2022., zasniva se na procenama UNCTAD-a datim u studiji „Uticaj rata u Ukrajini na trgovinu i razvoj“ od 16.3.2022. UNCTAD – „United Nations Conference on Trade and Development“ je organizacija Ujedinjenih nacija koja se bavi trgovinom, investicijama i razvojem. U studiji UNCTAD-a stoji: „Ključnu brigu izazivaju dva temeljna tržišna dobra, dva „F“ (food and fuels) – hrana i goriva. Rusija i Ukrajina pokrivaju 53% svetske trgovine suncokretovim uljem i semenom, i 27% svetske trgovine pšenicom. Rusija je najveći svetski izvoznik prirodnog gasa. Rusija je drugi najveći izvoznik nafte u svetu. Rusija je najveći svetski snabdevač hemijskim proizvodima – uključujuči đubrivo. Rusija je najveći svetski snabdevač metalom, drvetom i proizvodima od drveta. Afrika je od 2018. do 2020. uvezla 32% pšenice iz Rusije i 12% iz Ukrajine“.
Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, sa više od 18% međunarodnog izvoza. Slede je SAD (16%), Kanada (14%), Francuska (10%) i Ukrajina 7%). U 2019. godini Rusija i Ukrajina zajedno su izvezle više od četvrtine (25,4 posto) svetske pšenice. Ukrajina je peti najveći izvoznik pšenice, sa 7% globalne prodaje u 2019. Ukrajina je najveći izvoznik semenskih ulja. Ukrajina 95% svojih žitarica izvozi u Aziju i Afriku. Egipat, Turska i Bangladeš su 2019. kupili više od polovine ruske pšenice. Egipat je najveći svetski uvoznik pšenice. Zajedno, Rusija i Ukrajina pokrivaju više od 70% uvozne potražnje Egipta za pšenicom. Turska je takođe veliki potrošač ruske i ukrajinske pšenice sa 74% uvoza. Ostali veliki uvoznici pšenice iz Rusije i Ukrajine su: Somalija, Benin, Sudan, Liban, Tunis, Jemen, Indonezija i Pakistan. Rusija snabdeva Evropu sa 33% potrebnog gasa. Zavisnost evropskih zemalja od ruskog gasa izgleda ovako: BiH, Severna Makedonija i Moldavija 100%, Finska 94% i Letonija 93%, Srbija 89%, Estonija 79%, Bugarska 77%, Slovačka 70%, Hrvatska 68%, Češka 66%, Austrija 64%, Grčka 51%, Nemačka 49%, Italija 46%, Litvanija 41%, Mađarska, Poljska i Slovenija 40%. Francuska 24%, Holandija 11%, Gruzija 6%, Rumunija 1%.
Tretman Rusije i Ukrajine
Upozorenje Antonia Gutereša jeste preneto u svim svetskim medijima, ali nije izazvalo interesovanje duže od jednog dana. Neshvatljivo je da je najava da će 1,7 milijardi ljudi gladovati, izazvala tako malo interesovanje. Istovremeno ova objava Gutereša i UN je razotkrila šta je planetarno važno, šta je prioritet– hrana i izvori energije. Sledstveno tome, Rusija i Ukrajina, kao proizvođači hrane i energenata su mnogo, mnogo važniji nego što je Zapad decenijama prikazivao. Nije li nenormalno i neljudski decenijama satanizovati Rusiju i Ukrajinu – svetske žitnice, i Rusiju jednog od glavnih snabdevača sveta gasom i naftom? Nije li bilo normalnije pokazivati poštovanje prema Rusiji i Ukrajini, koje jeftinom pšenicom snabdevaju siromašne države sveta? Nije li bilo normalnije pokazivati poštovanje prema Rusiji, koja snabdeva one siromašnije zemlje sveta, energentima koji su jeftiniji od zapadnih. Nije li bilo normalno da se prema Rusiji pokaže poštovanje jednako poštovanju koje je pokazivano prema arapskim državama Zaliva, koje su proizvođači nafte? Radi se o neverovatnom neskladu između stvarne važnosti Rusije i Ukrajine, i njihovog tretmana od strane Zapada. Zapad je decenijama loše tretirao i satanizovao SSSR (Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju i Moldaviju) i potom te države odvojeno. Ukrajina, Rusija, Belorusija i Moldavija i raniji SSSR su žrtve stereotipa, predrasuda, demonizacije i dehumanizacije. Od kraja Drugog svetskog rata Zapad je prvo SSSR, a potom Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju i Moldaviju, prikazivao kao totalitarne i drugorazredne zemlje. Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Moldavci – sve pravoslavni narodi i slovenski narodi (izuzev Moldavaca koji su pravoslavci, ali nisu Sloveni) su stereotipno i uz predrasude prikazivani kao narodi skloni totalitarizmu, korupciji, kriminalu, nasilju, prostituciji, i alkoholizmu. Prikazivani su kao manje vredni ljudi, kao podljudi koji se ne mogu meriti sa zapadnjacima. Naravno, Zapad se trudio da ih podljudima, i drugorazrednima ne naziva otvoreno, već kao kroz negativne stereotipe i predrasude. Od napada Rusije na Ukrajinu, što jeste nedopustivo i za osudu, Zapad je munjevito pokrenuo antirusku histeriju, i dehumanizaciju Rusa i Rusije, koja je uporediva sa nacističkim dehumanizovanjem Jevreja. Od završetka Drugog svetskog rata Zapad veoma agresivno i uspešno propagira neistinu o „civilizacijskoj superiornosti Zapada“.
Zapad i katolička crkva, već vekovima podstiču versku neslogu unutar pravoslavlja Ukrajine i Moldavije, i šire unijatstvo u Ukrajini i Moldaviji. Unijaćenje je proces koji vodi katolička crkva, koji pravoslavce i delove njihovih crkava, pretapa u katolike. Formalno oni ostaju pravoslavci (istočni, vizantijski, pravoslavni obred), ali priznaju primat pape i katoličanstva. To raslojavanje pravoslavlja u Ukrajini najbolje opisuje trenutno stanje religijskih zajednica – postoje: UPC- „Ukrajinska pravoslavna crkva – Moskovska patrijaršija“ (oko 39% vernika ), PCU- „Pravoslavna crkva Ukrajine- Kijevska patrijaršija“ (oko 31%), Ukrajinska grkokatolička crkva (oko 6%) i Ukrajinska rimokatolička crkva (oko 0,5%). Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU) je nastala tek 2018. godine, kada su se pod patronatom Zapada, ujedinile Ukrajinska pravoslavna crkva – Kijevske patrijaršije i Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva.
Očigledno je Zapad odavno odabrao nesrećnu Ukrajinu za svoje „igralište“ u kome će da eksperimentiše etnolingvističkim i verskim inženjeringom. Nažalost, na ruku Zapadu je išlo i ponašanje boljševičkih vlasti od Oktobarske revolucije, i kasnijih sovjetskih vlasti, zaključno sa 1954., kada je Hruščov, odvojio Krim od Rusije i pripojio ga Ukrajini. Da bi vam suština ovog inženjeringa bila jasnija, reći ću da je Zapad slične metode etnolingvističkog inženjeringa primenjivao u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, tokom celog 20. veka, pa do danas. Takođe, tokom ove dve decenije 21. veka Zapad je Ukrajinu gurnuo u vojnu antagonizaciju spram Rusije, agresivnom natoizacijom Ukrajine.
Ono što Zapad radi u Ukrajini i Rusiji, sasvim podseća da ono što je Zapad radio Srbiji tokom raspada SFRJ, devedesetih, NATO agresijom na Srbiju 1999. i time što je otcepio Kosovo od Srbije. Srbija je kao i Rusija i Ukrajina, pravoslavna, slovenska zemlja. Srbija je žitnica Balkana, koja izvozi hranu i struju. Srbija je od 1990. do 2000. godine sistematski propagandno demonizovana i dehumanizovana, od strane Zapada. Predrasude i stereotipi prema Srbima i Srbiji su u toj deceniji dostigli neviđene razmere. Takođe, Srbija je tokom te decenije bila izložena sankcijama koje su bile mnogo gore nego sadašnje sankcije Zapada protiv Rusije. Tako je Savet bezbednosti UN, 30.05.1992. uveo do tada najstrašnije sankcije jednoj zemlji – Srbiji (SRJ). Sankcije su obuhvatale: zabranu uvoza, izvoza, pretovara, utovara svih proizvoda u svim zemljama sveta, poslovanje bilo kog pojedinca, plovila, letelice ili motornog vozila iz SRJ, isključenje zemlje iz svih sportskih takmičenja, obustavu naučnih, kulturnih, obrazovnih, tehničkih aktivnosti. Te sankcije su izazvale ogromnu ekonomsku krizu u SRJ, dovele su do pojave hiperinflacije i nestašica. Za uvođenje tih najstrašnijih sankcija Srbiji (SRJ) glasala je i Ruska federacija. Nije stavila veto (protiv) i nije bila uzdržana! Te 1992. predsednik Rusije je bio Boris Jeljcin, ministar inostranih poslova je bio Andrej Kozirjev, a ambasador Rusije u UN je bio Julij Mihajlovič Voroncov.
Odnos Zapada prema Ukrajini se menja, od izbijanja „Narandžaste revolucije“ (kraj 2004. početak 2005.) indukovane sa Zapada, izbijanjem „Majdana“ (februar 2014.), još više indukovanog sa Zapada, od ruske aneksije Krima (mart 2014.) i konačno od napada Rusije na Ukrajinu (februar 2022.). Ukrajinci se na Zapadu, petnaestak godina unazad, više ne predstavljaju kroz negativne stereotipe i predrasude, već kroz pozitivne. Posle izbijanja rata u Ukrajini, kada je Zapad prešao u drugu krajnost, došlo je do groteske. Nekada tretirani jednako loše kao Rusi, od početka rata u Ukrajini, Ukrajinci se na Zapadu prikazuju kao „narod žrtva“, kao nekakav „sveti, bezgrešni narod“. O tome svedoči i prijem 5 miliona ukrajinskih izbeglica u susednim, i uopšte zapadnim državama. Prijem je izvanredan, i treba ga pozdraviti. Međutim, prijem i ispravan tretman ukrajinskih izbeglica, razobličio je dvostruke standarde Zapada, i rasistički tretman migranata i izbeglica iz Afrike i Azije, koje je Zapad morao da tretira jednako kao i izbeglice iz Ukrajine. Kada se uporede tretmani ove dve populacije izbeglica, vidi se drastična razlika. Zapadna pravaška zakonska regulativa proklamuje da ljudska prava jednako važe za sve. U praksi, od izbijanja azijske i afričke izbegličko – migrantske krize 2014., do danas, i sada izbijanjem ukrajinske izbegličke krize, svedoci smo drastično različitog postupanja prema izbeglicama iz Azije i Afrike sa jedne, i prema izbeglicama iz Ukrajine, sa druge strane. Izbeglice iz Azije i Afrike se tretiraju nehumano, kao drugorazredne osobe, suženih ljudskih prava, dok se izbeglice iz Ukrajine ispravno tretiraju. Jedino moguće objašnjenje ovakvog licemernog postupanja Zapada je (prikriveni?) rasizam Zapada, protkan negativnim stereotipima i predrasudama.
Vratimo se na odnos Zapada prema Ukrajini. Negativna propaganda protiv Ukrajine je zaustavljena, ali Zapad nije učinio ništa da ekonomski osnaži Ukrajinu, da ojača vladavinu prava, da približi Ukrajinu Evropskoj uniji. Umesto toga Zapad je gurao Ukrajinu u sukob sa Rusijom, podsticao je antiruski sentiment, ionako jak u Ukrajini, i gurao je Ukrajinu u NATO, umesto u EU. To je na groteskni način istaknuto 8. aprila 2022. kada je Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, u Kijevu uručila predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom, upitnik o članstvu u EU!?! Fon der Lajenova je tada rekla: „Moja poruka danas je da Ukrajina pripada evropskoj porodici“. Ovaj čin je zakasneo svega 18 godina. Ovaj potez EU je morala da povuče još krajem 2004. kada se u Ukrajini dogodila prozapadna „Narandžasta revolucija“. Pitanje je šta je EU čekala 18 godina? Odgovora nema. Možda se ekonomski jaka i stabilna Ukrajina ne uklapa u planove Zapada?
Strateški planovi Zapada
Protivnik sam teorija zavere, pa ovim delom teksta ne zagovaram bilo kakvu teoriju zavere, da „zli Zapad sprovodi politiku nacista i Hitlera“. Zapad nije zao. Nije ni Istok. Novi svetski poredak nije teorija zavere, već istorijska činjenica. Nema nikakve zavere. Jednostavno, strateški globalni ciljevi i planovi Zapada se poklapaju sa delom ciljeva i planova Trećeg Rajha. Vodeću ulogu na Zapadu imaju SAD, a ne Nemačka. Stoga su strateški planovi Zapada, pre svega planovi SAD, a ne Nemačke.
„Novi poredak“ (nem. Neuordnung) je bio politički poredak u Evropi koji je nacistička Nemačka želela da nametne osvojenim oblastima pod svojom vlašću. Adolf Hitler ga je javno proglasio 1941.: „Godina 1941. biće, uvjeren sam, istorijska godina velikog evropskog novog poretka!”. „Novi poredak“ je između ostalog, podrazumevao stvaranje pangermanske rasne države, strukturirane prema nacističkoj ideologiji, kako bi se obezbedilo postojanje „arijsko-nordijske više rase“, konsolidovanje masivne teritorijalne ekspanzije na srednju i istočnu Evropu, fizičko uništenje Jevreja, Slovena, Roma i drugih koje su nacisti smatrali „nedostojnim života“.
Danas Zapad šalje poruku da je 2022. istorijska godina novog velikog svetskog poretka. „Novi svetski poredak“ podrazumeva: propagiranje neistine o „civilizacijskoj superiornosti Zapada“, dominaciju Zapada, kulturnu, medijsku, trgovinsku i ekonomsku globalizaciju, dominaciju zapadnih multinacionalnih kompanija, transnacionalne zapadne institucije i transnacionalne zapadne klase, intervencionistički imperijalizam, monoimperijalni nadnacionalni poredak, ponovno uspostavljanje unipolarnog sveta (dominacija SAD), teror i zloupotrebu jedne – imperijalne valute (dolar), potrošačko društvo, filozofiju „imati“ umesto „biti“, teror „političke korektnosti“ (koja predstavlja političko bezumlje), teror društvenih mreža i interneta, koji su monopolizovani od strane Zapada, nametanje zapadnog jednoumlja, politiku „Velikog brata“ koji sve nadzire (hipernadzor) i kažnjava, širenje NATO, agresiju NATO, destabilizaciju nezapadnih država, nejednaku distribuciju sredstava i dobara, stvaranje neprijateljstva i nasilja, širenje jaza između bogatih i siromašnih, između razvijenih i nerazvijenih.
„Životni prostor“ (nem. Lebensraum) je stari nemački koncept koji je obuhvatao politike i prakse naseljeničkog kolonijalizma. Nakon dolaska Adolfa Hitlera na vlast, „Lebensraum“ je postao ideološki princip nacizma i glavno opravdanje za nemačko teritorijalno širenje na srednju i istočnu Evropu. Sloveni su po Hitleru bili niža rasa u odnosu na Arijevce. U svojim knjigama Hitler je u poglavljima o prodoru na istok, posvetio veliku pažnju Slovenima. Namenio im je sudbinu nemačkih robova. Po Hitleru su sva kulturna i naučna dostignuća koja su Rusi i slovenski narodi u prošlosti postigli, delo navodnog gornjeg rasnog sloja stanovništva koje je germanskog porekla.
Danas se u svetu Rusi, Belorusi, i delimično Srbi, Kinezi i Severno Korejanci ne tretiraju otvoreno kao niža „rasa“, ali su izloženi strahovitim stereotipima i predrasudama koji im daju, ako ne „de iure“, onda sigurno „de facto“ tretman kao da su niža rasa, tj. manje vredni, a opasni narodi. Narodi opasni po „Novi svetski poredak“. Narodi koji narušavaju „Novi svetski poredak“. Remetilački faktor. Kao što sam već rekao, da rasizma ima pokazala je jedna posledica rata u Ukrajini. Izbeglička kriza. Zapad je na humani način prihvatio milione izbeglica iz Ukrajine. To je onda odmah, kao lakmus, razobličilo nehumano postupanje Zapada prema milionima izbeglicama iz Azije i Afrike, koje poslednjih osam godina pokušavaju da dođu u zemlje Zapada. Izbeglice iz Azije i Afrike nisu pripadnici bele rase, dok su Ukrajinci pripadnici bele rase, koja dominira na Zapadu.
„Prodor na istok“ (njem. Drang nach Osten) je označavao plan nemačke ekspanzije ka slovenskim zemljama. Koncept „Prodor na istok“ bio je ključni element njemačkog nacionalizma i glavni element nacističke ideologije.
Od raspada Sovjetskog saveza, Zapad i NATO su se agresivno širili na istok Evrope. Pravi prodor na istok. Sve zemlje koje su postale deo Zapada, su postale i članice NATO – koji predstavlja relikt hladnog rata, i izuzetno agresivni vojni savez, koji služi vojnom pokoravanju ili kažnjavanju „neposlušnih“ država. Najbolji primer je NATO agresija na Jugoslaviju (SRJ), tj. Srbiju, kada je NATO, bez bilo kakve odluke UN, napao i tri meseca zverski bombardovao Srbiju. Zbignjev Bžežinski u svojoj knjizi „Strateška vizija – Amerika i kriza globalne moći“, predlaže da se u 21. veku Zapad proširi i obuhvati Rusiju i Tursku. Podrazumeva se, Rusiju i Tursku sa prozapadnim vladama.
„Glavni plan Istok“ (nem. Generalplan Ost) je bio nacistički plan za kolonizaciju istočne Evrope. Ovaj plan je podrazumevao sprovođenje genocida i etničkog čišćenja na teritorijama koje je Nemačka okupirala u istočnoj Evropi tokom Drugog svetskog rata. Plan je bio je deo nacističkih planova „Životni prostor“ i „Prodor na istok“ . Sve zajedno to je bio deo šireg plana za uspostavljanje „Novog poretka“. Planom je određeno da većina autohtonog stanovništva srednje i istočne Evrope bude trajno uklonjena putem masovne deportacije u Sibir, ubistva ili porobljavanja. To je uključivalo Poljake, Ukrajince, Ruse, Čehe i ostale slovenske narode koji su smatrani rasno inferiornim i nearijevcima.
Savremeni „Glavni plan Istok“ decenijama unazad, predstavlja širenje Zapada i NATO na Ukrajinu, Gruziju, Jermeniju, Moldaviju i Azerbejdžan. U treba ubrojati toksično delovanje Zapada prema bivšim državama centralne Azije, koje su bile deo SSSR – Kazahstanu, Uzbekistanu, Kirgistanu, Turkmenistanu i Tadžikistanu. Delovanje Zapada u centralnoj Aziji je istovremeno upereno i protiv Rusije i protiv Kine.
„Konačno rešenje“ (nem. Die Endlösung) je bio plan nacističke Nemačke za sistematski genocid nad evropskim Jevrejima, koji je doveo do završne, najsmrtonosnije faze Holokausta. Adolf Hitler je ovaj plan nazvao „Konačno rešenje Jevrejskog pitanja“ (die Endlösung der Judenfrage). Posle izbijanja rata u Ukrajini, na Zapadu se sve više pominje konačno rešenje problema koji predstavlja Rusija.
Politika Zapada već decenijama podseća na deo politike Trećeg Rajha. Naravno, Zapad je odbacio pojavnost i simboliku nacizma i fašizma. Takođe, danas neprijatelji Zapada više nisu Jevreji i Romi, već samo Rusi i Kinezi, a delimično i ostali slovenski narodi koji nisu prihvatili diktat Zapada – Belorusi i Srbi. Decenijama Zapad propagira „Novi svetski poredak“. Decenijama se Zapad agresivno širi na istok Evrope. Sve to neodoljivo podseća na „Novi poredak“, „Životni prostor“, „Prodor na istok“, i „Glavni plan Istok“. Posle napada Rusije na Ukrajinu, Zapad neskriveno govori o konačnom rešenju problema zvanog Rusija. Za sada, konačno rešenje podrazumeva oduzimanje sve imovine Rusije i Rusa, na Zapadu, otpuštanje i proterivanje ruskih građana. U suštini to predstavlja oduzimanje građanskih prava Rusima koji su živeli ili žive na Zapadu.
Rat u Ukrajini je započela Rusija. Nažalost, snage razuma na Zapadu (Gutereš, Makron, Šolc, Nehamer, Orban) koje bi mogle dovedu do pregovora sa Rusijim, i zaustavljanja rata, nisu dovoljno jake da se suprotstave agresivnom i toksičnom delovanju SAD i svih država koje podržavaju politiku SAD – Velike Britanije, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Poljske, i ostalih zemalja EU, izuzev ovih koje sam nazvao snagama razuma. Naprosto u interesu SAD je da rat u Ukrajini što duže traje. U interesu Evrope i ostatka sveta je da rat u Ukrajini što kraće traje. Za sada se ostvaruju interesi SAD -povratak unipolarnom svetu, predvođenom SAD. Zbog toga se čini da će rat, glad, bolest i smrt – četiri jahača apokalipse 21. veka, jahati cele ove 2022. godine. Posle Rusije, na redu će biti Kina, kao glavna prepreka unipolarnom svetu SAD.
Novi Zavjet i Otkrivenje Svetoga Jovana Bogoslova, kažu u Glavi 6.:
„2. I vidjeh, i gle, konj bijeli, i onaj što sjeđaše na njemu imađaše strijelu; i dade mu se vijenac, i nastupi pobjeđujući, i da pobijedi.
4. I iziđe konj riđ, i onome što sjeđaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje te da se ljudi međusobno kolju, i dade mu se mač veliki.
5. (…) I vidjeh, i gle, konj vran, i onaj što sjeđaše na njemu imađaše mjerila u ruci svojoj.
6. I čuh kao glas (…) gdje govori: Mjera pšenice za dinar, i tri mjere ječma za dinar, a ulje i vino nemoj uskratiti.
8. I vidjeh, i gle, konj sivac, i jahač na njemu kome je ime Smrt, i pakao iđaše za njim; i dade mu se vlast nad četvrtinom zemlje, da ubija mačem i glađu i pomorom i zvjerinjem zemaljskim“.
Autor je poslanik i član predsedništva SNS
Бакарец. Политика 