„Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao – kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski, ni najmanje o Srbima ne govori?“. To je o Beogradu rekao veliki Borislav Pekić.

Srpska napredna stranka želi da Beograd bude grad Dušana Radovića, Bore Pekića, Stefana Nemanje, Despota Stefana Lazarevića, Mome Kapora, Branka Pešića. Deo opozicije želi da Beograd bude grad Fiole fon Kramon, Džejmi Šeja, Bila i Hilari Klinton. A i oni su dobrodošli, kao gosti.

Mi želimo da ovaj grad ostane slobodan, da bude svoj. Deo opozicije želi da Beograd ima strane kolonijalne namesnike.

Mi želimo da Beograd više ne doživi ni 6. april 1941. ni 24. mart 1999. Deo opozicije podržava i NATO i zemlje koje su nas bombardovale i 1941. i 1999.

Mi želimo da Beograd ostane glavni grad Kosova i Metohije. Deo opozicije želi da Priština bude glavni grad Srbije.

Mi želimo da gradonačelnik bude jedan od najboljih sportista Srbije, čovek sa veikim iskustvom i postignućima u lokalnoj samoupravi. Opozicija ne može da se dogovori da li za gradonačelnika želi čoveka koji bi da poruši pola Beograda, ili bivšeg simpatizera neonacističkog skinheds benda „Cokule“?

O dostojnosti Aleksandra Šapića da vodi ovaj grad, najbolje govore njegovi rezultati u vođenju opštine Novi Beograd i njegova impresivna biografija. Aleksandar Šapić je rođen u Beogradu. Ima 44 godine. Bio je jedan od najboljih vaterpolista sveta. Osvojio je 20 medalja, na svetskim i evropskim prvenstvima, i na Olimpijskim igrama. Za nacionalnu selekciju postigao je 981 gol u ukupno 385 nastupa. Jedan je od najtrofejnijih i najuspešnijih sportista u istoriji srpskog sporta. Dva puta je odlikovan Ordenom Nemanje prvog stepena. Dobitnik je Oktobarske nagrade Grada Beograda. Više od decenije je važio za jednog od najboljih igrača sveta, a 2005. godine zvanično je proglašen za najboljeg svetskog vaterpolistu. Osnivač je Humanitarne fondacije – Budi human. Fondacija se bavi prikupljanjem sredstava za pomoć deci, odraslima, ustanovama i udruženjima sa teritorije Srbije. Od osnivanja do danas, prikupljeno više desetina miliona evra. Diplomirao je 2003. godine, magistrirao 2009. a doktorirao 2012. Bio je pomoćnik gradonačelnika Grada Beograda od 2009. do 2012. Predsednik opštine Novi Beograd je od 2012. godine. Oženjen je, otac dvoje dece. Govori ruski, italijanski i engleski jezik.

Iznenađen sam što opozicija na ovoj sednici, opet, nije predstavila svoj program. SNS je građanima predstavila dva programa. Prvi je bio izveštaj o tome šta smo uradili u prethodnih osam godina. Drugi program je „Beograd 2030“ u kome govorimo šta ćemo uraditi u narednih osam godina. Opozicija, koja tvrdi da je pobedila u Beogradu, i da ima većinu. Opozicija ima najmanje 53 odbornika (od 110). Gotovo polovinu.  MoglI su da se ujedine oko jednog programa i jednog kandidata, koga će predložiti na sednici na kojoj se bira gradonačelnik. Možda bi njihov kandidat i njegov program dobili i više od 53 glasa, možda bi dobio više glasova od Aleksandra Šapića? Mogli su to da urade, ali nisu, zbog toga što nemaju ni program, niti mogu da se dogovore oko jednog kandidata za gradonačelnika. I naravno, nemaju većinu, zbog toga što su ubedljivo izgubili izbore. SNS je dobila poverenje 38 odsto građana. Opozicija u Skupštini grada Beograda je razdrobljena i čini je 15 stranaka, koje se međusobno napadaju.

Reći ću, kratko, nešto o programu SNS „Beograd 2030“ jer je to ono što zanima građane. Program SNS „Beograd 2030“ je okrenut svakom njegovom stanovniku, okruženju u kome će živeti, školama koje će pohađati, poslovima koje će raditi, javnim službama koje će ga opsluživati, načinu na koji će putovati i društvenoj atmosferi koja će ga okruživati.

Beograd danas ima najnižu stopu nezaposlenosti 8,4%.  Beograd ima preko 740.000 zaposlenih!

Prosečna plata 2030. u Beogradu iznosiće 200.000 dinara. Danas je prosečna plata u Beogradu 96.000

Grad Beograd za podršku porodiljama danas izdvaja 5 puta više sredstava nego pre 5 godina.

Do 2030. biće izgrađen Nacionalni centar za rani razvoj deteta i inkluziju.

Do 2030. imaćemo 40 novih vrtića.

Do 0230. Beograd će imati 7 novih mostova – Dva nova dunavska mosta, jedan na obilaznici kod Ade Huje, dunavski most kod Vinče. Dva pešačko-biciklistička mosta Zemun-Lido, Novi Beograd-Ada Ciganlija. Dva mosta u funkciji BG Voza, na relaciji Surčin – Obrenovac i most u centru Beograda, i Novi Savski Most.

Beograd će do 2030. imati dve linije metroa. Prva linija metroa prostiraće se od Železnika do Mirjeva i imaće 21 stanicu, dok će druga linija ići od Mirijeva do Zemuna i prolaziti kroz 20 stanica.

Beograd će do 2026. biti spojen sa NS i Budimpeštom, brzom prugom, a do kraja 2030. i sa Nišom. Do Novog Sada stizaćemo za pola sata, a do Niša za sat i 20 minuta!

Dužina pruga BG Voza 2030. iznosiće 235 km.

Tramvajske linije će biti proširene za 42,6 kilometara.

Do 2030. godine Beograd će imati dva nova tunela – tunel od Karađorđeve ulice do Bulevara Despota Stefana, i Topčiderski tunel.

Spoljna magistralna tangenta će biti završena znatno pre 2030. Ukupna vrednost radova obilaznice oko Beograda iznosiće 290 miliona evra.

Beograd do 2030. godine neće imati vozila javnog prevoza koja će koristiti fosilna goriva. Potpuno ekološka flota javnog prevoza uticaće na smanjenje zagađenja i bolji vazduh građana Beograda.

Beograd će do 2030. imati 7 novih javnih garaža.

Beograd će do 2030. imati 5 fabrika za preradu otpadnih voda i više neće zagađivati svoje reke.

Izgradnja kanalizacionog toka na levoj obali Dunava je jedan od primarnih ciljeva vizije Beograd 2030. Ovaj kanalizacioni tok će obuhvatati Krnjaču, Ovču, Borču i Kotež, kao i sva druga naselja.

Beograd će do 2030. imati veliki Industrijski park “Mihajlo Pupin“ u naselju Borča.

Stara elektrocentrala na Dorćolu biće pretvorena u Muzej Nikole Tesle, u čast našem najvećem naučniku.

Tekuća ulaganja u kulturu 2030. godine dostići će devet milijardi dinara, a posebna pažnja biće data decentralizaciji kulturnih događaja i pomoći opštinskim ustanovama kulture.

Do 2030. biće zasađen milion sadnica! Biće izgrađeno 100 novih parkova. Biće izgrađeno 150 km novih biciklističkih staza.

(Odgovorio sam predstavnicima opozicije, iz NS, Zavetnika, SSP, Moramo i DSS, koji su na odvratan demagoški način, pominjali odsustvo morala i dostojnosti, nefer izbore(!?!), Svetog Petra, lečenje dece SMS porukama, bajke o urbanizmu, itd.)

Čuli smo zamerke o moralu, o dostojnosti od predstavnika NS. Da li je Jeremija Vuk Branković bio dostojan da bude ministar onda kada je prodao Kosovo, tako što je uputio štetočinsko pitanje Međunarodnom sudu pravde o Kosovu, koje nas i dan danas skupo košta i otežava nam borbu za Kosovo i Metohiju?

Čuli smo da izbori nisu bili fer od predstavnika SSP. Izbori su organizovani na osnovu međustranačkog dijaloga sa celom opozicijom, u Skupštini i van nje, uz prisustvo stranaca. Sve što je opozicija tražila dobila je. Ako izbori nisu bili fer, zbog čega je onda opozicija učestvovala na njima? Pre dve godine, deo opozicije je bojkotovao izbore.

Danas lažni ekolozi (Moramo i NDVBGD) kažu da Šapić nije dostojan. Nisu baš dosledni, zbog toga što pre 4 godine, na beogradskim izborima nisu to govorili o njemu, već su ga ponekad i pohvalili. Danas ga kude samo zbog toga što predstavlja SNS. Ksenija Radovanović liderka lažnih ekologa je u martu 2018. pohvalila Aleksandra Šapića u intervjuu za VAJS (VICE) 8.3.2018. Ksenija Radovanović je rekla: „S druge strane, na listi Aleksandra Šapića, jednog jakog muškarca, žene su zastupljene u većem procentu nego na našoj, on je dao ženama više prostora…“.

Čuli smo od Zavetnika da se SNS stalno kolebao oko Šapića. Jasno ću reći, da se SNS ni u jednom trenutku nije kolebao oko toga ko će biti kandidat za gradonačelnika. Ni jednom. Nikada. Čuli smo da lažni zavetnici pominju Svetog Petra. Odgovoriću toj gospođi. Budite vi i Sveta Petka, ali nemojte pijani sedati da vozite besni Mercedes B200. Međutim, avaj, to ste već uradili juče. Radi se o mojoj brizi za bezbednost saobraćaja u Beogradu.

Čuli smo da neki pate od potpunog nepoznavanja oblasti urbanizma (DSS). Sve što je izgrađeno u Srbiji, u svim opštinama, gradovima i u glavnom gradu, izgrađeno je na osnovu urbanističkih planova. Da nema tih planova ne bi bili izgrađeni ni putevi, ni pruge, ni Beograd na vodi, ni metro, ni Linijski park, ni silne bolnice i klinički centri, ništa. Evo jednog primera. U Beogradu je do 2013. godine izdato građevinskih dozvola za 322.000m2. Od 2013. do 2021. izdato je neverovatnih 1.566.000m2, na osnovu urbanističkih planova.

Za kraj, evo jedne dobronamerna poruke, koju kao da je Dušan Radović sastavio za našu opoziciju: „Kad biste mogli ono što ne možete, vi biste to sjajno radili. A kad već to ne možete, ne zanima vas ni ono što možete“.

Veliki Momo Kapor, koji je jednom došao u Beograd, rekao je: „Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari“. Zajedno možemo sve! Živela Srbija!

Autor je poslanik i odbornik, i član predsedništva SNS

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s