Danas je Dan sećanja na srpske žrtve, hrvatske zločinačke akcije „Oluja“. U Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust je Dan sećanja na stradale i prognane Srbe. Srbija i Republika Srpska su uspostavile KULTURU SEĆANjA na srpske žrtve. U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao „Dan pobede i domovinske zahvalnosti“. Hrvatska je uspostavila i slavi NEKULTURU ZLOČINA NAD SRBIMA.

Kulturu sećanja na sve srpske žrtve u Prvom i Drugom svetskom ratu, u ratovima devedesetih, je pre 14 godina počeo da uspostavlja Aleksandar Vučić. Do 2012. nije postojala kultura sećanja, zbog toga što su vlasti od 2000. do 2012. godine, gajile nekulturu zaborava i klečanja pred srpskim dželatima. Vučić je trajno uspostavio kulturu sećanja. Zna Vučić da narod koji ne pamti svoje žrtve i stradanja, koji ne pamti svoju prošlost, ne može da ima srećnu sadašnjost i da je to narod bez budućnosti.

Danas se srpski narod seća prognanih i ubijenih u „Oluji“, zločinačkoj akciji hrvatske vojske i policije tokom koje je oko 2.000 Srba ubijeno ili nestalo, a više od 250.000 etnički očišćeno i proterano iz Hrvatske. U nastavku zločinačke akcije „Oluja“ u BiH, u zločinačkoj operaciji „Maestral“, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine. Zlotvori su ukupno ubili oko 2655 Srba i prognali 375.000 Srba iz Hrvatske i BiH. Pre 31 godinu, za samo dva dana područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički očišćeno. U Republici Srpskoj danas je Dan žalosti. Napadom na Knin, u zoru 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski hrvatski zločini nad srpskim civilima i uništavanje njihove imovine. 250.000 građana Hrvatske, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, da beže od sigurne smrti i pogroma, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo. U Krajini su ostali samo stariji i nemoćni civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom ustaše Franje Tuđmana. Za zločine počinjene u „Oluji“ nije odgovarao niko. Sud u Hagu je prvostepeno osudio hrvatske generale – zločince, ali ih je konačnom presudom oslobodio u novembru 2012. Prema konačnoj sramnoj presudi Haga, operacija „Oluja“ nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine. Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, dok je srpska javnost tu vest dočekala sa razočaranjem. Evroposlanik i izvestilac za Srbiju, zločinac Tonino Picula je učestvovao u zločinima počinjenim u „Oluji“. Srbija i Republika Srpska i ove godine zajedno odaju poštu žrtvama progona, a centralni komemorativni skup biće održan u Mrkonjić Gradu.

Predsednik Vučić je pre tri dana otputovao u Republiku Srpsku, na obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane Srbe. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je u periodu od 2. jula do 4. avgusta 2026. posetio sledeća mesta u Republici Srpskoj: srpske povratničke opštine koje se administrativno nalaze u Federaciji BiH, kao što su Drvar, manastir Rmanj (Martin Brod), Janjile na Petrovačkoj cesti i Čipuljić kod Bugojna, Šipovo – gde je posetio meštane u naselju Janj, kao i lokalitete Janjske otoke i selo Vodice, Srpski Kupres – gde je obišao Novo Selo na Kupreškoj visoravni, Jezero – opštinu u kojoj je razgovarao sa meštanima i najavio značajnu ekonomsku pomoć Srbije, Ribnik – gde je obišao mesto Sitnica i Mrkonjić Grad – uključujući i Turističko-rekreativni centar „Balkana“, gde će prisustvovati centralnom obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane u akciji „Oluja“.

Predsednik Aleksandar Vučić je utemeljio kulturu sećanja na srpske žrtve i stradanja. Kultura sećanja obuhvata institucionalno i društveno pamćenje istorijskih tragedija, kao što su žrtve u Jasenovcu, stradanja u Prvom i Drugom svetskom ratu i progon Srba u akciji „Oluja“ 1995. godine. Kultura sećanja predstavlja važan temelj za očuvanje nacionalnog identiteta, odavanje počasti nevinim žrtvama i sprečavanje ponavljanja sličnih zločina. Ključni događaji i datumi sećanja su: Dan sećanja na žrtve „Oluje” (4. avgust): Obeležava se parastosima i državnim komemoracijama; Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (21. oktobar): Državni praznik u Republici Srbiji posvećen stradalima u masovnim zločinima okupatora, uključujući i simbole stradanja poput Kragujevačkog oktobra; Sećanje na genocid u Jasenovcu i logorima smrti, koje podrazumeva negovanje svesti o genocidu počinjenom nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom u ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. Kultura sećanja obuhvata verske obrede i spomen-obeležja, održavanje parastosa, polaganje venaca na spomen-ploče i izgradnju memorijalnih centara, i državne manifestacije – zajedničke komemoracije Republike Srbije i Republike Srpske za stradalnike u novijoj istoriji, i edukaciju i mapiranje – projekte dokumentovanja i mapiranja mesta stradanja s ciljem da se sačuva istina o žrtvama i prenesu saznanja na nove generacije.

Šta sve Vučić čini uvođenjem kulture sećanja? Predsednik Vučić ujedinjuje Srbe. Predsednik Vučić leči Srbiju, leči Srbe. Predsednik Vučić leči prošlost u sadašnjosti, radi naše budućnosti. Dve kultne pesme tačno opisuju šta Vučić postiže kulturom sećanja na srpske žrtve i stradanja. Prva pesma je pesma Alekse Šantića „Mi znamo sudbu…“, u kojoj između ostalog stoji: „Narod je ovi umirati svikô – u svojoj smrti da nađe lijeka. I kad nam muške uzmete živote, Grobovi naši boriće se s vama!“. Da dodam, i senke naše boriće se s vama. Srpske seni u raju. Vučić kulturom sećanja omogućava da se naši svetli grobovi iz 1995. bore protiv ustaša, da se naši svetli grobovi od 1941. do 1945. i dalje bore protiv ustaša. Da bi se mrtvi borili protiv svojih dželata, morate uspostaviti kulturu sećanja. Druga pesma je pesma Jovana Jovanovića Zmaja „Svetli grobovi“, u kojoj između ostalog stoji: „Oko svakog svetlog groba prikupljô se život novi, naslednici sveta žara, kupili se sokolovi, pijućʼ dušom svetle zrake. – Jest, tako je, braćo draga, ti grobovi nisu rake, već kolevke novih snaga!“.

Predsednik Vučić je od Srbije napravio pravedno, civilizovano i pristojno društvo. Pravedno društvo je ono društvo u kome institucije ne ponižavaju građane. Civilizovano društvo je ono društvo u kome se građani međusobno ne ponižavaju.  Svako pravedno i civilizovano društvo je istovremeno i pristojno društvo.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS