Srpski general Ratko Mladić (1942.) preminuo je u Hagu, 27.8.2026. Genaral Ratko Mladić je bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (1992—1995), a prethodno general Jugoslovenske narodne armije. Za vreme rata u Hrvatskoj i rata u Bosni i Hercegovini, komandovao je nizom ključnih vojnih operacija. Kao komandant srpskih snaga u BiH, sprečio je da se nad srpskim narodom ponove zločini koje su Hrvati i muslimani počinili od 1941. do 1945. godine. Zločinački Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Ratka Mladića 1995. godine. Mladić je uhapšen u Srbiji 26.5.2011. od strane zlotvorskog režima Borisa Tadića, a Haškom tribunalu je izručen 31.5.2011. iste godine. Prvostepenom presudom od 22.11.2017. osuđen je na kaznu doživotnog zatvora, što je potvrdilo raspravno veće haškog Mehanizma 8.6.2021. godine, čime je presuda postala pravosnažna.

Sudija Priska Matimba Nijambe iz Zambije, koja je predsedavala Žalbenim većem u Hagu, je dovela u pitanje ključne delove optužnice i dokaznog postupka protiv generala Ratka Mladića. Sudija Nijambe izdvojila je suprotno mišljenje u drugostepenoj presudi. Dok su četiri člana veća potvrdila doživotnu kaznu, sudija Nijambe smatrala je da je ceo postupak bio opterećen ozbiljnim proceduralnim propustima i da bi Mladiću trebalo ponoviti suđenje pred potpuno novim većem. U svom izdvojenom mišljenju, koje se proteže na 40 strana, sudija Nijambe je navela da je odbrana uspela da dokaže sistematsku nejednakost oružja, ozbiljne probleme sa otkrivanjem dokaza od strane tužilaštva i preterano oslanjanje na neproverene i neispitane dokaze, uključujući široku upotrebu „presuđenih činjenica“ iz ranijih postupaka. „Imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova Žalbenog veća, ja bih naredila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem, po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe 6, za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu“, navela je sutkinja Nijambe. Prema njenom stavu, većina dokaza na kojima se zasniva osuđujuća presuda za Srebrenicu nije dovoljna da se van razumne sumnje utvrdi krivica optuženog. Ona je posebno osporila postojanje zajedničkog zločinačkog poduhvata u Srebrenici onako kako ga je definisala većina, ističući da je odbrana iznela snažne argumente o Mladićevom alibiju u kritičnim danima jula 1995. godine. Sutkinja Nijambe je prihvatila Mladićevu verziju premeštanja do 30.000 bošnjačkih muslimana iz Srebrenice nakon pada enklave, te da je to učinjeno iz humanitarnih razloga. „Shodno tome, ne mogu da zaključim da je bilo kakvo ‘prisilno premeštanje’ doprinelo zaključku o genocidu ili udruživanju radi vršenja genocida. Kao što ne mogu da zaključim, na osnovu ukupnih dokaza iz spisa da su muslimanske civile u enklavama Srebrenica i Žepa progonile snage bosanskih Srba s traženom posebnom namerom“, napisala je Nijambe u izdvojenom mišljenju. Takođe je zaključila da razdvajanje muškaraca i dečaka od porodica nije nužno imalo za cilj njihovo ubistvo, već je moglo biti deo legitimne vojne provere prisustva ratnih zločinaca. „Nije dokazano da je Vojska Republike Srpske kao celina sprovela visoko organizovanu operaciju masovnih ubistava“, navela je sutkinja Nijambe, dodajući da su takva dela mogla biti delo manjih, neovlašćenih grupa. Jedino se složila sa većinom po pitanju krivice za uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce 1995. godine. Na kraju je predložila da se, ukoliko bi se zadržala osuđujuća presuda, kazna značajno smanji. Ovo izdvojeno mišljenje sudije Priske Matimbe Nijambe izazvalo je veliku pažnju u regionu jer je direktno dovelo u pitanje temelje optužnice i dokaznog postupka protiv Mladića. Većina sudija ipak je ostala pri stavu da su dokazi dovoljni za potvrdu prvostepene presude i doživotnu kaznu. Izdvojeno mišljenje sutkinje Priske Matimbe Nijambe iz Zambije, predsednice sudskog veća u postupku protiv Ratka Mladića, je jedan od ključnih dokaza da zločin u Srebrenici nije genocid. Prilikom izricanja drugostepene presude generalu Mladiću, 8. juna 2021., sudija Nijambe je uvažila osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane. Sutkinja Nijambe je smatrala da je Mladić kriv samo po jednoj tački otužnice (tački 6.), koja se bavila uzimanjem talaca. Najvažnije je njeno obrazloženje u vezi sa tačkom pet koja se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici. Sutkinja Nijambe nije dovela u pitanje da su se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim muslimanima („činovi osvete i ubistva ratnih zarobljenika”), ali je otvoreno preispitivala pitanje da li je počinjen genocid i da li je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić. Sutkinja Napomenula je da je Mladić u svojoj žalbi zadovoljio visoke standarde i ukazao na glavne greške pretresnog veća, prema kojima bi ona usvojila gotovo sve osnove njegove žalbe. Sutkinja Nijambe je utvrdila da je general Mladić kriv samo za uzimanje talaca – pripadnika UNPROFOR-a. To je prava istina. Nažalost, general Mladić je osuđen na doživotni zatvor. Da ponovim, po sutkinji Nijambe, Ratko Mladić je bio nevin po osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane. Krivica za uzimanje talaca, koji su pušteni nepovređeni, je minorna.

Kako su Hag i drugi sudovi postupali u slučajevima ličnosti koje su počinile zločine nad Srbima?

Bošnjački muslimanski zločinac Naser Orić je pravosnažno oslobođen optužbi za ratne zločine u Haškom tribunalu 2008. godine, kao i pred Sudom Bosne i Hercegovine 2018. godine. Haški tribunal (ICTY) je prvostepenom presudom (2006.) osudio Orića na dve godine zatvora jer nije sprečio ubistva i mučenje srpskih zatvorenika u Srebrenici od kraja 1992. do početka 1993. godine. Žalbeno veće Haškog tribunala poništilo je 3.7.2008. prvostepenu presudu i potpuno oslobodilo Orića optužbi. Sud Bosne i Hercegovine, je teretio Nasera Orića za zločine počinjene nad zarobljenicima srpske nacionalnosti u selima Zalazje, Lolići i Kunjerac tokom 1992. godine (zajedno sa Sabahudinom Muhićem). Apelaciono veće Suda BiH je u novembru 2018. godine konačno oslobodilo Nasera Orića i Sabahudina Muhića usled nedostatka dokaza. Naser Orić je više puta lično učestvovao u vršenju zločina nad Srbima. Utvrđeno je da je Naser Orić lično učestvovao u ubistvu Slobodana Ilića.

Oslobađajuća presuda hrvatskom generalu, zločincu Anti Gotovini doneta je 16.11.2012. godine pred Žalbenim većem Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY). Tim pravosnažnim rešenjem poništena je prvostepena presuda iz 2011. godine kojom je bio osuđen na 24 godine zatvora. Istim žalbenim postupkom oslobođen je i hrvatski zločinac general Mladen Markač. Obojica su bili optuženi za počinjene zločine u operaciji Oluja 1995. godine.

U hrvatskoj zločinačkoj operaciji Oluja je oko 2.000 Srba ubijeno ili nestalo, a više od 250.000 etnički očišćeno i proterano iz Hrvatske. Za samo 48 sati područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički očišćeno. Napadom na Knin, u zoru 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski hrvatski zločini nad srpskim civilima i uništavanje njihove imovine. 250.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vazduhoplovstvo. U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana. U nastavku akcije u BiH, operacijom „Maestral“, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine. Za zločine počinjene u Oluji i Maestralu, nije odgovarao niko.

Zločinac Ramuš Haradinaj je pred Haškim tribunalom oslobođen optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, dva puta – prvi put 3. aprila 2008., a potom i pravosnažno na ponovljenom suđenju 29. novembra 2012. godine. Prvo suđenje (2008): Haški tribunal ga je oslobodio optužbi za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u rejonu Dečana 1998. godine. Konačna oslobađajuća presuda (2012): U novembru 2012. godine, Haradinaj je zajedno sa Idrizom Baljajem i Ljahom Brahimajem u potpunosti oslobođen svih optužbi po haškoj optužnici. Haradinaj je lično vršio zločine nad Srbima i Albancima.

Predsednik Vučić je 28.8.2026. izjavio: „Kako saznajem za 16.septembar najavljeno je izricanje presude Hašimu Tačiju i kako saznajem biće najvećim delom oslobađajuća. Hoće sa Zapada da kažu da smo jedini krivci i da moramo da prihvatimo, jer zločina nad vama nije bilo… Srpska krv nije ni važna“. O čemu se radi? Izricanje presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu zakazano je za 16.9.2026. godine. Bivše vođe zločinačke i terorističke OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići terete se po osnovu individualne krivične odgovornosti u šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i u četiri tačke za ratne zločine, uključujući progon, mučenje, prisilne nestanke i ubistva približno 407 pritvorenika u preko 40 pritvora, od marta 1998. do septembra 1999. godine. Teroristička OVK je tokom 1998., 1999. i 2000. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.

U periodu od 1998. do kraja 2000. godine, albanski teroristi su ubili oko 2500 Srba. Niko nije odgovarao za ove zločine. 1700 albanskih zločinaca osuđenih u martu 2000. godine, su pušteni na slobodu odlukom režima DOS-a. Samo tokom 1999. godine, ubijeno je preko 450 Srba posle dolaska KFOR (12.6.1999.). Niko nije odgovarao za ove zločine. Od 2000. godine, do danas, ubijeno je 105 Srba na Kosovu i Metohiji. Niko nije odgovarao za ove zločine.

Albanci su posle vekova asimilacije, zločina i ubistava, prisvajanja i otimanja srpskog nasleđa, konačno, 1999. i 2000. godine, pronašli nove metode nečovečnosti – prisvajanje i otimanje srpskih organa i života. Ključne tvrdnje o trgovini ljudskim organima, iznela je u javnost Karla del Ponte koja je pružila podatke da je veliki broj Srba i drugih nealbanaca bio otet i transportovan u Albaniju, gde su im vađeni organi i gde su ubijeni. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 25. januara 2011., Izveštaj specijalnog izvestioca Dika Martija i Rezoluciju o trgovini ljudskim organima na KiM i u Albaniji. Prema Izveštaju, glavni organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bila je Drenička grupa OVK, na čelu sa Hašimom Tačijem, Džavitom Halitijem, Kadri Veseljijem, Azemom Suljom i Fatmirom Ljimajem. Broj ljudi koje je OVK ubila uzimajući im organe, iznosi do 1000 (900 Srba i 100 Albanaca). U Martijevom , tj. Izveštaju Saveta Evrope, stoji da je OVK čineći navedeni zločin, sarađivala sa državom Albanijom, gde se veći deo zločina i dogodio, da je sarađivala sa albanskom mafijijom, bez čije pomoći ceo zločin ne bi uspeo. U Izveštaju se jasno kaže da je i sama OVK delovala kao kosovska mafija, zbog toga što se osim borbenim akcijama, bavila i kriminalom kojim se bavi i albanska mafija. Za ovaj zločin nije osuđen niko.

Albanci su 13. avgusta 2003. godine napali srpsku decu i omladinu u Goraždevcu. Srpska deca ubijena su iz automatskog oružja, rafalom, dok su se kupala u seoskoj reci Bistrici. Ubijeni su Ivan Jovović i Pantelija Dakić. Bogdan Bukumirić, Đorđe Ugrenović, Marko Bogićević i Dragana Srbljak teško su ranjeni. Ubice nisu pronađene, a istraga je obustavljena 2010. godine.

Albanci su 17.3.2004. izvršili pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Ubijeno je 8 Srba u pogromu: Spasojević Borivoje, Jana Tačev, Nenad Vesić, Dobrivoje Stolić, Borko Stolić, Slobodan Perić, Zlatibor Trajković i Dragan Nedeljković (spisak nije potpun, neki se i dalje vode kao nestali). Od 17. do 19.3.2004. Albanci su počinili mnoge zločine nad srpskim i romskim stanovništvom na KiM. U pogromu je na 33 lokacije učestvovalo više od 60.000 Albanaca. Procenjuje se da je oko 1000 Srba i Roma ranjeno. Više od 4.000 Srba i Roma je izgnano iz svojih kuća. Oko 935 srpskih i romskih kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno 6 gradova i 9 sela. Uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije (crkve i manastiri SPC) i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane. Ukupan broj uništenih crkvenih zgrada bio je blizu 100. Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji. Svim događajima je prisustvovala Međunarodna misija na Kosovu i Metohiji, koja se sastojala od 20.000 pripadnika KFOR (NATO), 3.000 pripadnika UNMIK-a, 6.000 pripadnika kosovske policije. KFOR i UN nisu želeli da spreče napade na Srbe. Niko od Albanaca nije odgovarao za ove zločine.

Uprava Kazneno-popravnog zavoda Tuzla i zvanično je 06.08.2026. potvrdila da ubica, zločinka, i monstrumka Eljfeta Veselji, još od septembra 2024. koristi vanzavodske pogodnosti (slobodne vikende, izlaske u grad i odsustva) i opušteno šeta na slobodi! Ova Albanka, pripadnica zločinačkih jedinica Nasera Orića, suđena je u BiH na samo 13 godina zatvora zbog zverskog ubistva dvanaestogodišnjeg srpskog dečaka Slobodana Stojanovića 1992. godine. Zločin koji je Veseljijeva počinila jedan je od najmonstruoznijih zabeleženih tokom rata u BiH. Mali Slobodan Stojanović je imao samo 12 godina kada se u julu 1992. u selu Kamenica kod Zvornika, nakon što je sa roditeljima pobegao od napada muslimanskih snaga pod komandom Nasera Orića, tajno vratio u selo samo da bi spasio i odvezao svog psa. Tamo su ga zarobili pripadnici Diverzantskog odreda tzv. Armije BiH. Eljfeta Veselji, pripadnica tog zločinačkog odreda je malog Slobodana zverski mučila i ubila. Obdukcija čuvenog patologa dr Zorana Stankovića otkrila je jezivu istinu – mali Slobodan je bio zaklan, bilo mu je izbijeno šest zuba, stomak mu je bio rasporen u obliku krsta, odsečene su mu uši, a na kraju je bačen u jamu. Kako je pisalo u optužnici, Veselji je dečaka uhvatila za kosu i stegla rukama, da bi potom prislonila njegovu glavu na svoja prsa i zaklala ga prerezavši mu vrat i grkljan, a zatim njegovo telo odgurnula od sebe govoreći, dok je čistila krv sa odeće: „J**em mu mater, šta uradi od mene?!“. Nakon rata, Veseljijeva je mirno živela u Švajcarskoj punih 20 godina, izbegavajući pravdu sve do izručenja 2017. Osuđena je na samo 13 godina zatvora. Eljfeta Veselji u KPZ Tuzla uživa brojne privilegije. Veseljijevoj je izmišljeno radno mesto u hortikulturi kako bi stekla zakonsko pravo na godišnji odmor i izlaske. Monstrumka je predsednica Saveta osuđenica, odlučuje o pravima drugih zatvorenica, u stalnom je kontaktu sa rukovodstvom zatvora, sa njima pije kafu i taj položaj koristi za ostvarenje sopstvenih privilegija. Veselji je praktično puštena na slobodu i slobodno se kreće tokom odobrenih neograničenih izlazaka. Ljudi su je viđali kako opušteno šeta Ilidžom, nedaleko od mesta gde žive porodice žrtava.  Zatvorska uprava KPZ Tuzla je ovu skandaloznu odluku opravdala birokratskim procedurama, navodeći da je Veseljijeva odslužila tri petine kazne.

Sramna je kampanja dehumanizacije koju vode autošovinisti, antisrbi, srbomrsci, blokaderi i deo opozicije protiv preminulog generala Ratka Mladića. Niko od ovih autošovinista, antisrba i srbomrzaca nikada tokom decenija nije osudio zločine nad Srbima, koje su počinili Naser Orić, Hašim Tači, Markač, Džavit Haliti, Kadri Veselji, Azem Sulja, Fatmir Ljimaj ili Eljfete Veselji. Nisu osudili ni bilo koji drugi zločin nad Srbima u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i Metohiji. Umesto toga autošovinisti, antisrbi, srbomrsci, blokaderi i deo opozicije su podnosili u Skupštini Srbije rezolucije o genocidu u Srebrenici, uperene protiv srpskog naroda. Sada se taj antisrpski nakot seiri nad smrću generala Ratka Mladića. Seme im se zatrlo.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS