Po Đikijevom nalogu, njegov toaletoid „Direktno“ je počeo da širi šovinističku mržnu i laži. Danas 28.01.2022. su lansirali tekst u kome tvrde da je sramota imati, pored srpskog i hrvatski pasoš. I još pitaju, i daju odgovor zbog čega je to tako. U ovom tekstu „Direktno“ je šovinistički napao premijerku Brnabić, ministra Vanju Udovičića i mene. Tako đilasovski toaletoid kaže i laže: „Nebojši Bakarecu smeta što je Ponoš rođen u Kninu i kaže da je kandidat Hrvatske, a sam Bakarec je rođen u Osijeku, te je njegova budalaština još besmislenija. Pritom, u javnosti se spekuliše da je Bakarecov deda bio izvesni Eugen Bakarec, ustaški natporučnik, o čemu su pisali mediji. Takođe, kako Ani Brnabić ne smeta što se toliko napadaju Hrvati, kada je njen deda po ocu Hrvat? Za Vanju Udovičića već znamo da može da prećuti kada mu se prebaci zbog toga što ima hrvatsko poreklo, jer mu je Vučić već jednom prebacio kako „nije Srbin“. Ali i Vanja ima hrvatsko pored srpskog državljanstva, pa se nije čulo kako nekome to smeta, te je ministar u Vladi Srbije“. Čist šovinizam đilasovskog toaletoida.

Obožavam kada me napadaju đilasovski mediji. Pogotovo u izbornoj kampanji. Đilasovski toaletoid „Direktno“ laže da imam hrvatski pasoš i laže o tome ko mi je deda. Smešno. Prvi put čujem za tu izmišljotinu. To je deo onog repertoara laži đilasovskih medija koji kažu da je neko „lopov, peder ili ustaša“. Pa šta kome zapadne. Pošto mene ne mogu da optuže da sam bilo šta od navedenog, moraju da izmisle, da slažu ko mi je bio deda (smešno) i moraju da slažu da mi je deda bio ustaša (još smešnije). Očekujem da će đilasovski mediji uskoro da objave da sam lopov i peder, pa da laž bude kompletna. Meni sve ovo prija, ali im odgovaram ovim putem. Dok je Dragan Đilas, tokom 10  godina, na tri državne funkcije „zaradio“ 619 miliona evra, ja sam dva puta bio donor kože izgoreloj deci. Na VMA sam, prvo 2005., imao tešku operaciju doniranja kože izgorelom dečaku iz Kraljeva, Urošu Karoviću. Potom sam 2006. opet imao tešku operaciju doniranja kože izgoreloj devojčici iz sela Prigrevice, pored Apatina, Milani Šukundi. Za to vreme Đilas je drao kožu s leđa narodu!

Sve laži u tekstu „Direktno“ su urnebesno smešne. Nikada nisam imao hrvatski pasoš, domovnicu, niti državljanstvo! Ne zameram nikome, ukoliko ima domovnicu. Stotine hiljada Srba proteranih iz Hrvatske ili rođenih tamo, je imaju. Ja je nemam, jer mi je bilo odvratno da je tražim. A bilo mi je odvratno da je tražim, zbog toga što prezirem ustaštvo i neoustaštvo koje se gaji u Hrvatskoj u poslednje 32 godine. Srbin sam, a poreklo mog prezimena je rusko, iz Ukrajine. Svi moji preci su pravoslavci. Moj otac i majka su Srbi, i po rođenju su kršteni u SPC. Ovaj tekst đilasovskog medija samo svedoči o njihovom očajanju.

Ovaj napad Đilasovog toaletoida je usledio kao osveta za činjenice iznete o Ponošu. Te činjenice sam izneo u tekstu koji sam objavio na sajtu cenjenog „Informera“ pod nazivom „Ponoš – kandidat Hrvatske za predsednika Srbije!“. I taj tekst sam upotpunio sledećim ilustracijama. Meni uopšte ne smeta što je Ponoš rođen u Hrvatskoj. To sam naveo kao činjenicu. Nisam izrekao vrednosni sud.  

Nije problem da li je neko rođen u Hrvatskoj ili da li ima domovnicu. Problem je što Ponoš voli Hrvatsku i Zagreb, više od Srbije i Beograda. Problem je što je Zdravko Ponoš kandidat Hrvatske i NATO za predsednika Srbije. Problem je što je Ponoš Đilasov kandidat! A činjenica je da Ponoš, pored srpskog ima i hrvatsko državljanstvo. Ja ga nemam. A Đilas ima 619 miliona evra. Za te pare može da kupi bilo koje državljanstvo. Za te pare može da kupi bilo kog kandidata, da se kandiduje umesto njega, koji ne sme da se kandiduje.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS