Biti vlast znači imati odgovornost. Odgovorna vlast u određenim krizama plaća cenu odgovorne politike. Pojedinačnu, ličnu cenu mogu plaćati i svi članovi SNS, funkcioneri – svi pojedinci, i o tome ću nešto kasnije. Vratiću se na cenu koju plaća odgovorna vlast. Odnos vlasti i opozicije ću opisati kroz odnos roditelja i dece. Roditelji moraju biti odgovorni, a deca najčešće ne znaju šta je odgovornost ili  jednostavno nisu odgovorna. Prioritet neodgovornog deteta npr. može biti da danonoćno igra igrice na internetu. Odgovoran roditelj to neće dozvoliti. To će izazvati nezadovoljstvo deteta i burne reakcije. Što su nezadovoljstvo i burna reakcija veći, roditelj će platiti veću cenu svog odgovornog ponašanja.

Ukrajinska kriza je vlast SNS-a i opoziciju dovela u položaj roditelja i deteta. Deo opozicije (DSS, Dveri, Zavetnici itd.), ali i barem jedna stranka iz vlasti (SPS), neodgovorno su posegli za jeftinom populističkom demagogijom, nazovimo je kaljinka-kazačok-balalajka politika, koja se tiče rata u Ukrajini. Lajtmotiv te demagogije glasi: „Majčica Rusija“. Ako im je Rusija majčica, šta im je Srbija – maćeha? Neodgovorni demagozi su savršeno prepoznali da će im to dobro doći u kampanji. To je tipično neodgovorno ponašanje deteta, koje ne mora da brine o dobrobiti cele porodice, odnosno društva. Da su predsednik Vučić i SNS posegli za ovom neodgovornom demagogijom, to bi izazvalo razorne posledice po narod i državu. Posledice te neodgovorne politike bi bile sankcije Srbiji, slične onima Belorusiji, koje bi nam bez milosti uveo Zapad. Te sankcije bi ruinirale srpsku privredu na duži rok. Te sankcije bi izopštile Srbiju iz Evrope, i možda trajno zaustavile proces pridruživanja EU. Te sankcije bi odmah izazvale strašan skok cena u Srbiji, i nedostatak energenata. Predsednik Vučič je kao odgovoran politički roditelj, vodio odgovornu državnu politiku. Uravnoteženu politiku. Ne prorusku, ne prozapadnu. Prosrpsku. Odmerenu. Principijelnu. Nije uveo sankcije Rusiji. Srbija je u UN glasala za odluke koje su se ticale Ukrajine i Rusije. U Srbiji nema ni antiruske, ni antizapadne histerije. Srbija poštuje Rusiju, saoseća sa Ukrajinom, i podržava one racionalne poteze Zapada, koje na primer, povlači Nemačka. Svi ostali „lideri“ stranaka pored Aleksandra Vučića deluju kao razmažena derišta.

Rat u Ukrajini, kao velika kriza svetskih razmera je doveo do toga da su SNS i predsednik Vučić, na izborima 2022. svesno platili cenu vođenja odgovorne politike u vezi rata u Ukrajini. Umesto fantastičnog rezultata SNS na parlamentarnim izborima kao 2016.( 1.823.147 glasova, 48,25%), SNS je postigla odličan rezultat 2022. godine – 1.627.363 glasova, 42,91%. Posle deset godina vlasti, postići rezultat od 43 odsto, je u datim okolnostima (kriza u Ukrajini) izvanredno. Da građani cene nadčovečanske napore predsednika Vučića, pokazali su time što su mu dali 208.000 glasova više nego 2017. godine. Sada je predsednik Vučić osvojio 2.220.000 glasova ili 58,6 odsto glasova, a 2017. je osvojio 2.012.000 glasova ili 55 odsto. U Beogradu je SNS takođe postigla odličan rezultat posle 9 godina vlasti u prestonici – 38 odsto (2018.- 45%).

Izbori su prošli pa ću progovoriti o još nekim aspektima plaćanja velike cene, kada podržavate odgovornu i uravnoteženu politiku. Biti član SNS ima svoju cenu. Članovi SNS su kolektivne žrtve stereotipa, predrasuda i satanizacije koju šire autošovinisti i njihovi mediji. Biti funkcioner SNS, isto. Biti medijski istaknuti visoki funkcioner i poslanik SNS, ima još višu cenu. Biti predsednik SNS, i predsednik Srbije, znači plaćati najvišu ličnu i porodičnu cenu.

Još jednu cenu plaća SNS. Od kada se 2018. godine, Đilas vratio u politiku, broj napada na prostorije SNS se upetostručio. Od 2012. do 2018. bilo je 10 napada na prostorije SNS, a od 2018. do 2022. bilo je 50 napada na prostorije SNS. Napadi podrazumevaju nanošenje velike materijalne štete, nekada i paljenje prostorija, te uznemiravanje građana koji žive u okruženju.

Predsednik SNS i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je žrtva najgorih stereotipa i predrasuda, i najcrnje demonizacije i dehumanizacije. Svi članovi njegove porodice, deca Vukan, Miilica i Danilo, supruga Tamara, majka Angelina, otac Anđelko, i brat Andrej, su takođe pojedinačne žrtve najgorih stereotipa i predrasuda, i najcrnje demonizacije i dehumanizacije. U cilju zaštite porodice predsednika Vučića, i njega samog, tokom posednjih godina napisao sam mnogo tekstova, i govorio o tome u Skupštini Srbije.

Medijski istaknuti visoki funkcioneri i poslanici SNS su lično, žrtve i stereotipa i predrasuda, ali pre svega žrtve satanizacije i dehumanizacije. Članovi njihovih porodica su povremeno žrtve demonizacije. Kao narodni poslanik, imao sam uvid u ogroman rad i trud, i shvatio sam koju cenu plaća troje najistaknutijih predstavnika SNS u Skupštini Srbije – šef poslaničkog kluba, g. Aleksandar Martinović, njegova zamenica gđa Sandra Božić, i potpredsednik Skupštine, g. Vladimir Orlić. Svo troje su godinama izloženi najgorim stereotipima i predrasudama, i najcrnjoj demonizaciji i dehumanizaciji. Ovo troje ljudi u najboljim godinama, ima divne porodice, ima decu. G. Martinović dvoje, gđa. Božić dvoje, g. Orlić troje. Njihova deca, kao i troje dece predsednika Vučića, ne mogu da izbegnu da vide medijsku mržnju uperenu protiv njihovih roditelja. Uz to, rad, trud i vreme koje ulaže ovo četvoro ljudi, da bi Srbija napredovala, je ogroman. O tome često govori predsednik Vučić, žaleći se kako nedovoljno vremena provodi sa svojom decom. Ovo četvoro ljudi podnosi i mnoge druge žrtve, u svojoj borbi za Srbiju. Niko od njih se nije obogatio, nije uradio bilo šta nepošteno ili protivzakonito. Svo četvoro su skromni, porodični ljudi.

Na svom primeru opisaću vam koju još cenu plaćamo, pojedinačno. Član sam predsedništva SNS i narodni poslanik. Bavim se politikom 32 godine i medijski sam dosta izložen. Za 32 godine od politike nisam stekao bukvalno ništa, niti sam bilo kome omogućio da bilo šta stekne. Živim skromno u stanu koji potiče iz porodičnog nasledstva. Imam sina, koji je odrasla i uspešna osoba, koja je sve stekla svojim radom. Nikada nisam imao čak ni automobil. Od ranog detinjstva živim na Starom gradu (ukupno 53 godine). Od kada sam član SNS (2017.) izložen sam stereotipima, predrasudama, pretnjama i vređanju, preko đilasovskih i društvenih medija. Od kada sam narodni poslanik (2020.) i član predsedništva SNS (2021.) izložen sam demonizaciji i dehumanizaciji. Ponosim se time što me redovno satanizuju Đilasovi mediji – „Direktno“, „Nova S“, „N1“, „Danas“, „NIN“, „Vreme“ i drugi. To znači da radim nešto dobro, i da ih pogađam u sred mete. U martu 2021. Savet za štampu – Komisija za žalbe je uvažila moju žalbu protiv sajta „Direktno“ i „NovaS“. Savet za štampu je ustanovio da su „Direktno“ i „NovaS“ prekršili više članova Kodeksa novinara Srbije, i Savet za štampu im je izrekao odgovarajuću kaznu. Time sam pred „sudom“ novinara (UNS i NUNS) pobedio ova dva Đilasova i Šolakova medija.

Uz sve ovo, preko svih društvenih mreža koje koristim za političku borbu, dobijam pretnje smrću, i gomile uvreda. Da se ne bih bavio time, isljučio sam komentare na svim profilima na društvenim mrežama. Rekoh da stanujem na opštini Stari grad, više od 50 godina. Na toj opštini ima mnogo simpatizera i članova đilasovskih stranaka. Od kako sam poslanik, koji je medijski eksponiran, izložen sam pretnjama i uvredama na ulici. Pokušali su da me pregaze autom. Prošle godine, sredinom jula, oko 14 časova, dok sam prelazio pešački prelaz, na moje zeleno, jedino vozilo na kolovozu, u tom trenutku, je iz daljine iznenada ubrzalo na oko 100 km na sat, i pokušalo da me pregazi dok sam bio nasred pešačkog prelaza. Samo nekim čudom me je vozilo promašilo. Sve se dogodilo toliko brzo da uopšte nisam video broj tablica, niti tip vozila, osim da je bilo crne boje. U tom trenutku, nije bilo drugih vozila, niti pešaka (nedelja, jul, 14 časova, 38 stepeni). Dok je vozilo odlazilo velikom brzinom, čuo sam da vozač urla da me treba ubiti. Slučaj nisam prijavio, jer nisam imao nikakve podatke, niti je bilo svedoka. Šta da prijavim?

Cena toga što podržavam predsednika Vučića su, pored satanizacije, pretnji i uvreda, i parnične i krivične tužbe koje protiv mene podnose Đilas i njegova bratija. Đilas i njegovi, podnose masovne tužbe (hiljade) protiv medija, novinara, urednika i političara, protiv svih onih koji razotkrivaju njegove mahinacije. Samo Đilas je podneo najmanje 500 tužbi. Trenutno imam 7 krivičnih i parničnih tužbi. Parnične tužbe su podneli: Dragan Đilas, Marinika Tepić, Jelena Obućina, Dobrica Veselinović, Ivan Ivanović i Miroslav Parović. Krivičnu tužbu je podnela Marinika Tepić, zbog toga što sam na svojim društvenim mrežama podelio šaljivu fotomontažu na kojoj su ona i Belivuk!?! Svih 7 tužbi su podnete sa ciljem da uguše javnu reč i kritiku. Drago mi je što silno nerviram Dragana Đilasa, što on javno i pokazuje. Nastaviću da ga nerviram. Ponosim se time što me tuži zlo, što me tuže naši neprijatelji.

Šta je to što ja radim, što mnogo nervira Đilasa i bratiju? Deo toga možete videti u tri video snimka mojih izlaganja u Skupštini Srbije, koji su deo ovog teksta. Đilasa i njegove, najviše nerviraju moji govori i rad u Skupštini Srbije. Javljao sam se za reč na svakoj sednici Skupštine Srbije. U svojim govorima žestoko sam kritikovao đilasovsku opoziciju, i branio sam stavove SNS. Po podacima zvanične statistike – govorio sam 79 puta (64 puta u plenumu i 15 puta na sednicama odbora). Prisustvovao sam svim sednicama Skupštine Srbije – nisam odsustvovao ni sa jednog glasanja, ni sa jedne sednice! Ukupno sam glasao „ZA“ 419 puta. Ni jednom nisam glasao protiv! Ni jednom nisam bio uzdržan! Aktivno sam učestvovao u radu skupštinskih odbora. Radio sam i sedeo na sednicama Skupštine od početka do kraja. Slušao sam govore kolega, pripremao svoje govore, i kao politički analitičar pisao sam tekstove za medije.

Odbornik sam u Skupštini grada Beograda 14 godina. Od kada sam član SNS (od septembra 2017.) nisam izostao ni sa jedne sednice Skupštine grada, a na svakoj sednici sam se javljao za reč. Od kada sam član SNS, napisao sam oko 600 političkih tekstova. Nekada su analitički, nekada napadački, nekada odbrambeni. Oko 550 mojih tekstova je istovremeno objavljeno na portalu „Informera“, na portalu „Embargo“, i na mom sajtu. Deo tekstova je objavljen i na sajtu SNS, što mi predstavlja veliku čast. Već četiri i po godine, jednom mesečno imam kolumnu u rubrici „Pogledi“ lista „Politika“. Do sada mi je u listu „Politika“ objavljeno 56 tekstova.

Sve to zajedno silno nervira političke neprijatelje predsednika Vučića i Srpske napredne stranke. Zbog toga me napadaju, satanizuju, vređaju i prete mi. Na upravo održanim izborima kandidat sam i za poslanika i za gradskog odbornika. Na poslaničkoj listi sam na 58. mestu, a na beogradskoj listi odbornika sam na mestu 23. Očigledno je da ću nastaviti da budem i narodni poslanik i odbornik u Beogradu. Zbog toga ću nastaviti da radim to što sam i do sada radio. I to ću raditi u skladu sa najavom predsednika Vučića, o tome kako će SNS nastupati u parlamentima, koju je izneo na RTS 7.4.2022. kada je rekao: „Što se nas tiče mi ćemo morati da radimo, kao politička stranka na sebi i da se potrudimo da imamo dodatno civilizovaniji pristup, i da se potrudimo da ne idemo jezikom uvreda i jezikom besmislenih napada, već da budemo u temi i da govorimo na ozbiljan način o onome što jeste na dnevnom redu. Da SNS ne napada jezikom kojim to oni čine, da to ne radi na način koji je nepristojan i da to ne radi neistinama, i da se to ne radi ružnim rečima. Sve to može da se unapredi, i da se izbaci neprimereni rečnik“. Tako će i dalje nastupati poslanici i odbornici SNS.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s