Sličnost je zapanjujuća. Glupost je zapanjujuća. Fascinacija „Kruga dvojke“ „novim sjajnim neokaljanim nadama“ je urnebesno komična. Tako je bilo 2005. kada je Čeda osnovao LDP (zvuči kao LSD!). Vinuo se Čeda u visine, podržala ga cela „Druga Srbija“ i „Krug dvojke“. I šta bi s Čedom? Dno dna. Tako je bilo i 2016. kada je Saša Janković posle deset godina na mestu ombudsmana shvatio da mu je potreban novi posao. Vinuo se Saša u visine, uzleteo, osvojio 16 posto na predsedničkim izborima, pomislio da kao drugi, treba da postane premijer i to Vučićevim ukazom (Ponoš za sada ne traži da ga Vučić instalira za premijera). Osnovao je Saša PSG (Paris Saint Germain) 2017. godine, kao kombinaciju propalog GSS (Građanski savez Srbije) i propalog LDP (extasy). Propade PSG za pola godine, Saša ode u pm, a „prešjednik“ Pari Sen Žermena postade narkoman. I narkoman propade, a „lider“ statističke greške zvane PSG, postade anonimus, čiji je najveći uspeh u životu to što je metalnom šoljom gađao člana SNS u naselju Nova Galenika, kada je došao u prostorije SNS da izazove incident. Što se grbo rodi, vreme ne ispravi, rekao je Valtazar Bogišić.

I bi svetlo pred izbore. I onda na političku scenu stupi Zdravko Ponoš. Nije baš iz naftalina, nego iz kompromitovane Jeremićeve Narodne stranke. Ponoš je bio nezadovoljni i nezahvalni potpredsednik Vuka Jeremića. Korumpirani Jeremić ga je krajem 2008. spasao zaborava i posledica ražalovanja, i postavio ga na mesto pomoćnika ministra spoljnih poslova. Potom je Jeremić Ponoša postavio za šefa svog kabineta tokom mandata predsednika Generalne skupštine UN. Po povratku iz SAD, Jeremić je formirao NVO „CIRSD“ gde je Ponoša postavio za izvršnog direktora. Tokom saradnje sa Jeremićem duge 13 godina, Ponoš je shvatio ko je Vuk Jeremić. Sujeta je sprečila Ponoša da shvati da on sam nije ništa bolji od Jeremića. Ponoš je 13 godina bio saučesnik Vuku Jeremiću, sumnja se, u mnogobrojnim protivzakonitim radnjama. Ponoš je 2021. godine odlučio da je došlo njegovo vreme. I onda pođe stopama Saše Jankovića. Đilas i Marinika su ga lansirali kao predsedničkog kandidata (setimo se da se Marinika 2017. nije odvajala od Saše Jankovića – virila je iz Saše, kao praziluk). Kako Ponoševa sagrešenja nisu prodrla u javnost, jer je bio u senci Jeremića, on je kao „nova sjajna neokaljana nada“ osvojio 18,4 odsto glasova na predsedničkim izborima, tj. više od tri puta manje, od pobednika Aleksandra Vučića (58,6%). Ista spoznaja posle izbora tresnu Ponoša, kao što je tresnula Sašu Jankovića – „pa ja sam nova politička nada!“. Totalni „deža vi“ (franc. déjà vu – već viđeno). U moru kompromitovanih „lidera“ opozicije, Ponoš zaista izgleda kao „neokaljana nada“. Međutim, Ponoš je kompromitovan jednako kao i Đilas, Jeremić, Marinika i drugi. Potrebno je samo vreme da istina o Ponošu prodre u javnost, kao i u slučaju Đilasa i Jeremića.

Istina o Ponošu

Zdravko Ponoš je bio kandidat NATO i Hrvatske za predsednika Srbije, putem Đilasove koalicije. Ponoš nije branio, ni Knin, ni RSK, dok drugi oficiri rodom odatle, jesu. Zdravko Ponoš je bio žuti načelnik Generalštaba, u doba Borisa Tadića. Predsednik Republike i ministar odbrane su ga prvo smenili, a potom oterali iz vojne službe. Ponoš je, čak i za ukus prozapadniih Šutanovca i Tadića, isuviše otvoreno radio za interese SAD i NATO. Službe su zabeležile Ponoševo obećanje američkom senatoru (2006.) da će sastav vojske smanjiti sa 62.000 na 27.000 ljudi, da će zatvoriti brojne kasarne i da će se potruditi da promeni način razmišljanja u našim oružanim snagama, a posebno kod oficirskog kadra. Sukob sa Ponošem je otišao tako daleko da je godinu dana posle smenjivanja Ponoša, Tadić doneo ukaz o prestanku profesionalne vojne službe Zdravka Ponoša. Američke diplomate su u depešama, koje je objavio Vikiliks, obelodanile da u srcu reforme sistema odbrane u Srbiji imaju Ponoša, čoveka koji ima stav i orijentaciju koja je u skladu sa američkim interesima. Depeše Vikiliksa, tj. depeše iz ambasade SAD u Beogradu, su o Ponošu rekle: „26.5.2006. Broj depeše: 06BELGRADE842 — U srcu reforme sistema odbrane u Srbiji imamo Zdravka Ponoša, čoveka ima stav i orijentaciju koja je u skladu sa američkim interesima“; i još: „2.6.2016. Broj depeše: 06BELGRADE880 – Američki senator Džim Inhof posle posete Srbiji konstatovao da je Ponoš nedvosmisleno opredeljen za ulazak srpskih oružanih snaga u NATO. Kao najvažnije, Ponoš je rekao da promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira, predstavlja najveći izazov“.

Kada je Zdravko Ponoš bio u poseti SAD, u maju 2007. srpski BBC je izvestio: „Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Zdravko Ponoš tokom višednevne posete SAD koja se završava u četvrtak – prvi put se sasatao sa načelnikom generalštaba američkih oružanih snaga. General Ponoš će u sedištu američke vojske, Pentagonu, pored razgovora sa načelnikom Generalštaba oružanih snaga SAD generalom Pejsom, imati sastanke i sa komandatom američke Nacionalne garde i predstavnicima američkog Ministarstva odbrane“. BBC dalje citira Ponoša: „Razgovarali smo i o ostvarivanju visokih profesionalnih standarda Vojske Srbije – a to čine znanje, ineroperabilnost, štabne procedure. Na tom planu, imamo kompletno opredeljenje da preuzmemo standarde NATO, rekao je general Ponoš posle razgovora koje je u ponedeljak vodio u Pentagonu“. O posvećenosti Ponoša NATO-u, pisao je i list „Vreme“ od 19.07.2007. koji je Ponošu posvetio i naslovnu stranu sa naslovom : „General Zdravko Ponoš – VOJSKA SRBIJE PO NATO STANDARDIMA“. U tom intervjuu Ponoš kaže: „A koji je to kvalitet i koji je to standard – pa to je NATO standard. I šta je najbolje u ovom momentu što svet ima, to su NATO standardi u oblasti vojske. Zato je naše opredeljenje: hajde da pravimo vojsku koja ima taj kvalitet“. Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić potvrdio je pre mesec dana u „Utisku nedelje“ da je Zdravko Ponoš „ekstremno pro-NATO kandidat“. Konkretni podaci govore više od svake politike – tokom dve godine, koliko je Ponoš bio na čelu Vojske (od 2006. do 2008. godine), srpska armija je ostala bez 480 tenkova, 40 aviona, 50 helikoptera i više od 10.000 vojnika! Kada znamo sve ovo, možemo sa razlogom da upitamo Zdravka Ponoša zbog čega se ne kandiduje za generalnog sekretara NATO?

Hrvatski mediji su se od novembra 2021. utrkivali u podršci Ponošu. Nedeljni broj hrvatskog „Večernjeg lista“ (20.03.2022.) izneo je hvalospeve u tekstu pod naslovom „General koji želi srušiti Vučića tulumario je u zagrebačkom Kulušiću”. U ovoj pohvali koja je zauzela više od jedne strane velikog formata, Ponoš je predstavljen kao rođeni Kninjanin, koji je u Srbiji najveći protivnik Aleksandra Vučića, a ujedno i najveći, kako ističu, neprijatelj „režimskih medija”, kome je najveći kvalitet to što je u mladosti partijao (tulumario) po zagrebačkim klubovima. Tako hrvatski portal „Dnevno“, još ranije, objavljuje tekst pod naslovom -„Oženio je Hrvaticu, Srbija se konačno budi!“, kao deo kampanje da dovedu svog Ponoša za predsednika Srbije. Tako i hrvatski „Jutarnji list“ (ali i drugi hrvatski mediji) slavi Đilasovog Zdravka Ponoša. „Jutarnji list“ je objavio tekst pod naslovom „Oporbeni adut protiv Vučića: General oženjen Hrvaticom“. Tu kažu da je Ponoš zaljubljen u Zagreb i opisuju Ponoševu ljubav prema Zagrebu. Zdravko Ponoš je rođen u Hrvatskoj i poseduje urednu domovnicu. Ranije, pre devedesetih, Ponoš je voleo da kaže da ima dve domovine – Hrvatsku i SFRJ! Kada znamo sve ovo, možemo sa razlogom da upitamo Zdravka Ponoša zbog čega se ne kandiduje za predsednika Hrvatske, kada ima ovoliku podršku hrvatskih medija i same Hrvatske?

Kandidat NATO i Hrvatske za predsednika Srbije, Zdravko Ponoš, mora da objasni poreklo svoje imovine na vračarskim pašnjacima, dva stana i 4 garaže, u Metohijskoj ulici i u ulici Černiševskog, u vrednosti pola miliona evra. Odakle Ponošu pola miliona evra?

Evo 11 pitanja za Zdravka Ponoša: 1. Kako je tačno, gde i kada zaradio dva luks stana i četiri garaže na Vračaru? 2. Zašto je i kako od 1991. do 1995. izbegavao da se, kao ostali oficiri iz Krajine, pridruži Vojsci RSK? 3. Zašto je doneo odluku o ukidanju 63. padobranske i 72. specijalne brigade? Da li je to bio nalog NATO? 4. Koliko je tačno tenkova, aviona, helikoptera i ostale vojne tehnike rashodovano, uništeno i isečeno u staro gvožđe za vreme njegovog rukovođenja Vojskom? 5. Da li je krajem jula 1995. godine otišao u Knin i u Srbiju prebacio svoju familiju? Da li je tada znao da se sprema ‘Oluja’? 6. Gde je bio i šta je tačno radio tokom NATO agresije 1999? 7. Da li je 2001. postao član Atlantskog NATO saveta iako je oficirima zakonom strogo zabranjeno takvo članstvo? 8. Da li je od 2001. do 2005. od hrvatske službe dobijao spiskove naših oficira protiv kojih se vodi istraga zbog ‘ratnih zločina’? Da li je o tome obavestio pretpostavljene? 9. Kada je tačno, gde i kako podneo zahtev za hrvatski pasoš? Da li je o tome obavestio nadređene? 10. Koliko je novca prebačeno na njegove privatne račune sa računa CIRSD-a? I po kojim sve osnovama? 11. Gde je zaposlena i čime se bavi Zdenka Franje Ponoš? Odakle Zdravkovoj supruzi stotine hiljada evra da bude suinvestitor u izgradnji stambenih objekata u centru Beograda?

Dok je bio Jeremićev Izvršni direktor NVO CIRSD, Zdravko Ponoš je 2017. uplatio Vuku Jeremiću čak 795.000 dinara. I tada je Ponoš bio vojni penzioner sa penzijom od oko 130.000 dinara. Odakle penzioneru Ponošu 795.000 za donaciju Jeremiću! Ponoš ne može da objasni odakle mu novac da donira Jeremićevu NVO. Ova donacija znači da je Ponoš donirao 6 svojih penzija Jeremiću. Od čega je živeo tih pola godine? Sve ovo potvrđuju podaci Agencije za sprečavanje korupcije.

Ako neko ne veruje meni, evo šta o Ponošu kaže general-major i prof.dr Mitar Kovač, o Ponošu kaže da je samoljubiv, karijerista, diktator, nepouzdan i koristoljubiv. General Kovač kaže: „Razmišljajući o Zdravku Ponošu danas i sećajući se tog vremena, jasno se prepoznaju negativne osobine ličnosti:1. Bez razvijenog osećaja o potrebi odbrane zavičaja – sela Golubića, Knina, RS Krajine u ratu 1991.-1995.godine. Zašto nije tada komandovao bataljonom ili brigadom u Krajini ako je pravi oficir, patriota? Mogao se tada preporučiti kao patriota. Očigledno, bilo je lakše biti u Beogradu. Karijerista – Postao je general bez ispunjavanja opštih kriterijuma za taj čin, uz svesrdnu podršku Velike Britanije i NATO pakta. Vojnički skromno obrazovan u Srbiji – nakon VTA u Zagrebu nije završio ni jednu vojnu školu u sistemu vojnog školstva SFRJ, SRJ niti Srbije. Nije završio Komandno-štabnu školu niti Generalštabno usvršavanje. Bez trupne komandne karijere – Postao je načelnik Generalštaba a da je komandovao samo vodom. Saradnik i ljubitelj NATO pakta – Pokazao se kao promoter NATO pakta u Srbiji. Formirao je prvu kancelariju u Ministarstvu odbrane za saradnju sa NATO koja je prerasla u odeljenje za saradnju sa NATO paktom. Vezanost za Zagreb i Hrvatsku državu i strane centre moći – Godine provedene u Hrvatskoj, dobri odnosi sa predstavnicima hrvatske države, koja mu je uništila zavičaj, prognala narod jeste nerazumno ponašanje“. To o Ponošu kaže general-major i prof.dr Mitar Kovač.

Šutanovac demaskira Ponoša

Da je sve ovo tačno pokazuju izjave Dragana Šutanovca, bivšeg ministra odbrane. Tako Šutanovac 8.4.2022. kaže o Zdravku Ponošu: „Čovek je najcrnji primer političkog nepotizma, za dve mirnodopske godine tri unapredjenja. Kako je moguće da ga baš niko od najbližih saradnika kako iz Vojske Srbije, tako iz MSPa, a očigledno i iz NS nije podržao, baš niko! Živojin Mišić nije imao toliko unapređenja ni za vreme WWI! Naravno da je slagao i za stan. Ostao je u vosjci samo da bi dobio stan i to ne na Bežaniskoj Kosi kao drugi generali već je izmolio Borisa Tadića da urgira da se njemu dodeli stan na Vračaru“. Šta iz ovoga zaljučujemo, osim ocena bivšeg ministra o Ponoševoj ličnosti? Saznajemo da je Ponoš lagao u vezi stana koji je dobio urgencijom Borisa Tadića. Sada znamo poreklo jednog Ponoševog stana na Vračaru. Međutim Ponoš i supruga poseduju dva ogromna stana i 4 garaže na Vračaru! Kako su stekli taj drugi stan i 4 garaže?

Šutanovac je 8.4.2022. objavio pismo generala Mitra Kovača iz 2008. koje snažno kritikuje Ponoša! To pismo je general Kovač još 2008. uputio ministru Šutanovcu. Tu Kovač, izneđu ostalog kaže da je ponašanje Ponoša „podlo, nekorektno i nevojničko“, i nastavlja: „Ovakav pučistički stil ponašanja NGŠ (Načelnik generalštaba op.aut.) nije primeren savremenim demokratskim društvima. Problematično je što Ponoš, kroz zloupotrebu položaja i nezakonito ponašanje (…) Delovanje NGŠ je u domaćoj i stranoj javnosti nanelo veliku štetu ugledu Vojske, sistema odbrane, pa i države u celini. Pozvati ga (Ponoša op.aut.) na odgovornost u skladu sa zakonom“. Potom su Tadić i Šutanovac smenili Ponoša u decembru 2008. Godinu dana kasnije potpuno je uklonjen iz Vojske Srbije tako što je penzionisan! Pametnom dosta!

Autor je poslanik i član predsedništva SNS

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s