Mlađi čitaoci verovatno ne znaju šta je to „detant“. Detant je izraz koji potiče od francuske reči „détente“ (opuštanje). U međunarodnoj politici se koristi kako bi opisao opuštanje napetosti između dve suprotstavljene strane. Izraz „detant“ se najčešće koristi kao sinonim za period Hladnog rata od sredine šezdesetih pa do početka osamdesetih, kada su SSSR i SAD nastojale da poboljšaju međusobne odnose (susreti Nikson-Brežnjev). Izrazom „detant“ možemo oceniti susret predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, sa predsednikom Stranke slobode i pravde, Draganom Đilasom.

Začuđujući haos i nemir u većem delu opozicije izazvala je najava Dragana Đilasa od 6.4.2022. data na TV „Nova S“, da želi da razgovara sa predsednikom Vučićem. Đilas je tada rekao: „Vučić je dobio najviše glasova, to je činjenica i tu volju poštujemo. Spreman sam da razgovaram sa Aleksandrom Vučićem, normalno je da se smanje tenzije. On je predsednik svih građana i u obavljanju ove funkcije treba da vodi računa i o ovakvim stvarima“. Sutradan, 7.4.2022., gostojući na RTS-u, predsednik Vučić je pozitivno odgovorio na ovu Đilasovu molbu i rekao: „Moramo da razgovaramo i svi sebe moramo da menjamo i pokazujemo veće poštovanje jedni prema drugima“ i najavio da će se sa Đilasom sresti u ponedeljak 11.4.2022. Tako je i bilo. Đilas je tog dana došao u predsedništvo Srbije, i predsedniku je izneo to što je imao. Predsednik ga je saslušao. Razgovor je trajao 75 minuta. Posle toga Đilas je održao konferenciju za štampu ispred predsedništva.

Kao politički analitičar i političar sa iskustvom dugim 32 godine, o susretu predsednika Vučića i Dragana Đilasa, mogu da kažem sve najbolje. Moram da pohvalim i Đilasovu želju da razgovara sa predsednikom Vučićem, i predsednikov brz i pozitivan odgovor na Đilasovu molbu. Bez obzira na sadržinu razgovora, najvažnija stvar je to što je do tog susreta došlo. Susret Vučića i Đilasa je i simbolički gest, koji možda najavljuje drugačije političko ophođenje ili pokušava da otvori put ka drugačijem političkom opštenju. Dobro je da ključni politički akteri razgovaraju u institucijama, posebno u situaciji kada se u okruženju i svetu, govori i o novom Hladnom ratu, i o nečemu mnogo opasnijem – svetskom sukobu. Razgovori u institucijama, i van njih, su dobri za Srbiju, dobri su za smanjenje napetosti u društvu, za ukupne odnose u društvu, i među političkim strankama. Svako normalan i dobronameran bi pozdravio činjenicu da su Vučić i Đilas, seli za isti sto i razgovarali. U našem društvu treba zakopati sve ratne sekire, treba voditi dijalog, treba biti konstruktivan.

Predsednik Vučić se tako ponaša. Ponaša se kao predsednik svih građana. Pomirljiv je, pruža ruku saradnje i kompromisa, svima. Upravo je predsednik Vučić još 2019. inicirao međustranački dijalog,  podržavao taj dijalog tri godine, i učestvovao u tom dijalogu, i 2019., i 2020 i 2021. kada je uspešno završen međustranački dijalog o izbornim uslovima. Uz sve to evropski put Srbije, je zahvaljujući predsedniku Vučiću neupitan i odlučan.

Jako je dobro što je lider SSP, Dragan Đilas izrazio želju da se sastane sa predsednikom Vučićem. To verovatno znači da je Dragan Đilas, odlučio da napusti put političkog ekstremizma kojim je koračao od 2018. godine, i da se vrati na proevropski put. Podsetiću da je Dragan Đilas od 2018. optuživao vlasti Srbije da su fašističke. Tu optužbu i svoje antievropejstvo Đilas je pokazao 02.02.2021. kada je u izjavi za list „Danas“ otišao tako daleko da je optužio Zapadnu Evropu i SAD da, citiram Đilasa: „već devet godina direktno daju podršku Aleksandru Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju, koji podrazumeva potpunu kriminalizaciju društva, a taj sistem uključuje i najveću pljačku i korupciju u Evropi, ukidanje vladavine prava i institucija, uništavanje svakog čoveka koji javno pokaže šta misli…“. Da ovo nije bio usamljen slučaj, svedoči i činjenica da je Dragan Đilas u januaru 2020. napao i izvređao bivšeg ambasadora SAD, g. Entonija Godfrija. Đilas je tada grubo uvredio ekselenciju Godfrija, citiram Đilasa: „On je gostovao na televiziji koja je učestvovala u ubistvu Olivera Ivanovića, na televiziji na kojoj se svaki dan organizovano uništavaju životi…“. Đilas je ambasadora Godfrija optužio da je time sebe svrstao na stranu suprotnu slobodi i pravdi, i da glorifikuje Aleksandra Vučića i Anu Brnabić!?! Đilas tada nije na tome stao, već je optužio ambasadora da podržava ubistva, prebijanja, izbacivanje dece iz obdaništa, progone novinara, korupciju. Dragan Đilas je 19.04.2021. izvređao i EU posrednike u dijalogu. Đilasa je naljutilo pismo posrednika Evropskog parlamenta, objavljeno u listu „Blic“. U pismu nije bilo ničega spornog, pismo je bilo korektno, pisano diplomatskim jezikom. Đilas se posrednicima Evropskog parlamenta obratio uvredljivim pismom u kome je rekao: „Tekst koji ste svi zajedno potpisali i objavili u provladinom glasilu „Blic“ predstavlja ozbiljan udarac dijalogu i pre nego je isti počeo. U tekstu se veliča uloga srpskog parlamenta u kome nema opozicije (…) U tekstu se veličaju rezultati lažnog dijaloga iz 2019. godine, iako nijedan jedini rezultat tim razgovorima nije postignut (…) Mi na izborima koji nisu izbori nećemo učestvovati.(…) izlivanje narodnog nezadovoljstva na ulice (…) jer ono sa sobom nosi velike opasnosti, ali i potencijalne žrtve“. Dragan Đilas, je ponovo izvređao predstavnike SAD i EU, 26.5.2021. na TV „Nova S“, u emisiji „Među nama“, kada je na kraju intervjua, optužio predstavnike EU i SAD da ih je Vučić korumpirao i da su zbog toga na njegovoj strani. Dragan Đilas je ponovo izvređao ambasadora SAD, gospodina Entonija Godfrija! Govoreći o navodnoj podršci američkog ambasadora aktuelnom režimu i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Đilas je rekao da su neke Godfrijeve izjave „zaista neverovatne“ i zaključio: „Amerika bi trebalo da bude neka zemlja demokratije…A što se tiče gospodina Godfrija on će završiti svoj mandat i on će imati smisla samo ako otvori neki etno srpski restoran negde u Americi pošto se uglavnom bavio obilaskom, kulinarskim delatnostima i Aleksandom Vučićem“. Susretom sa predsednikom Vučićem, Dragan Đilas je izgleda odlučio da se vrati u politički mejnstrim Srbije.

Umesto da pozdrave susret predsednika Vučića i Đilasa, ostale opozicione stranke su taj susret dočekale na nož. Predsednik Vučić je na upravo završenim izborima, potvrdio da ima ogromnu podršku građana, tako što je dobio drugi mandat, pobedivši u prvom krugu izbora za predsednika Srbije, još ubedljivije nego 2017. godine – onda 55%, a sada 58,5%. Izbori su pokazali da je SSP najjača stranka opozicije (8-9%). Stoga je normalno da ova dva čoveka razgovaraju. Umesto da podrže dijalog, komunikaciju, smanjenje napetosti u društvu, sve te mikro i mini stranke su pobesnele. Đilasa su najoštrije napali njegovi koalicioni partneri Vuk Jeremić (Narodna stranka), Zoran Lutovac (DS), Đilasov kandidat za gradonačelnika Vladeta Janković, i druge stranke i pojedinci iz opozicije – Aleksandar Jovanović Ćuta („Ekološki pokret“), „Ne davimo Beograd“, Boris Tadić (SDS), Boško Obradović („Dveri“) i Milica Đurđević Stamenkovski („Zavetnici“). Odgovarajući na napade kolega iz opozicije, Dragan Đilas je rekao:„Bio sam dosta začuđen kad sam video kako neke opozicione stranke slave to što su dobile tri, četiri, pet ili neki veći procenat. Vi pevate i slavite, kad izađete na izbore sa određenom politikom i ta vaša politika dobije većinsku podršku u vašoj zemlji i vi možete da je sprovedete. Ako slavite to što ste prešli cenzus, vi slavite to što ulazite u parlamentarne klupe. Znači, vaša ideja je bila samo da uđete u parlament“.

A da je susret Vučića i Đilasa, pun pogodak, i da je došao u pravom trenutku svedoče dijametralno suprotne izjave nestranačkih političkih komentatora , kada je u pitanju tajming sastanka Vučić- Đilas. Tako je Milan Antonijević, pravnik, rekao: „Sastanak između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa došao je prekasno, ali je posle izbornog ciklusa bilo neminovno da do njega dođe. To je zakasneo, ali pozitivan korak, jer se od 2019. govori o potrebi dijaloga vlasti i opozicije. Ne može se svako pitanje rešiti jednim sastankom, ali treba da se grupacije stranaka vrate za sto“. Sa druge strane, profesor FPN, Zoran Stojiljković tvrdi sasvim suprotno. On kaže: „Sastanak lidera SSP Dragana Đilasa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića je koristan, ali preuranjen i nedogovoren sa koalicionim partnerima“. Dragan Šutanovac, bivši lider DS, je o Đilasovom odlasku u predsedništvo, rekao: „Pre više meseci Đilas je odbijao da razgovara sa parlamentarcima EU, pisao je pisma zapadnim ambasadorima i učio ih politici, a sad razgovara sa Vučićem. Jednom je izvesno pogrešio, po meni još pre više meseci“. Ova izjava Dragana Šutanovca potvrđuje ono što sam u tekstu prethodno napisao o Đilasovom ranijem ekstremizmu i antievropejstvu, i o Đilasovom odustajanju od tog kursa.

Ponašanje gotovo svih stranaka opozicije, u vezi susreta Vučić-Đilas je značajno doprinelo urušavanju opozicije. Urušavanje opozicije je počelo sukobima u opoziciji u vezi mogućnosti (iluzije) da mogu da formiraju vlast u Beogradu. Ponašanjem u vezi ova dva politička pitanja, opozicija je u roku od deset dana, samu sebe bacila na aparate za održavanje života.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS