Tekst je objavljen u štampanom izdanju lista „Politika“ 07.04.2023.

Plemenita borba sa vetrenjačama Dragana J. Vučićevića je spojila dve važne oblasti -borbu za slobodno i nezavisno novinarstvo i borbu za pošteno pravosuđe. Dragan se bori protiv manjkavosti pravosudnog sistema, tj. za dekriminalizaciju uvrede. Dragan se bori za to da mediji, novinari i urednici mogu slobodno i neometano da rade svoj posao, a ne da budu žrtve masovnih tužbi „uvređenih i iznenađenih“. Dragan se bori za to da sudije budu oslobođene uticaja politike, i da ne donose političke presude. Dragan je otišao u zatvor da bi se borio za principe i slobode koje sam naveo. U zatvoru je štrajkovao glađu i imao dva zahteva – reviziju sudskog postupka i dekriminalizaciju uvrede! Srećom, Draganova supruga je samovlasno i ispravno odlučila da uplati novčanu kaznu, imajući u vidu Draganovo zdravlje i činjenicu da on ima šestoro dece. Dragan je na slobodi. Pokrenuta je izvanredna peticija čiji je cilj da nijedan novinar više ne ode u zatvor nevin. Dragana J. Vučićevića su u zatvor poslale kolege novinari Jugoslav Ćosić i Žaklina Tatalović, koji su ga tužili, „uvređeni“ zbog toga što je na Tviteru, napisao istinu o njima. Da li ih je sramota što su u zatvor poslali svog kolegu, zbog toga što se usudio da o njima napiše istinu? Sudovi su presudlili da Vučićević mora u zatvor, zbog izraženog mišljenja, i zbog toga što radi svoj novinarski posao. Sud je ignorisao član Krivičnog zakonika koji jasno predviđa da nema uvrede ako je ono što je rečeno ili napisano izneto u vršenju novinarskog poziva i ako se iz okolnosti može zaključiti da nema namere omalovažavanja, a ovde je upravo u pitanju takav slučaj. Ovo je u zakonu propisano baš iz razloga da novinari ne bi krivično odgovarali zbog „prejake reči“, ali problem je kada sudovi tu vrlo jasnu pravnu normu ne žele da primene. Šta je sa Ustavom garantovanom slobodom misli i izražavanja mišljenja, šta je sa zakonskim pravom novinara da slobodno objavljuju tvrdnje i iznose mišljenja? Ako se nastavi primena ovakvih aršina, svaki novinar i urednik su u opasnosti da se neko o kome pišu nađe „uvređen“ i da ih zbog toga krivično goni.

        Javno sam podržao Dragana J. Vučićevića. Podržali su ga predsednik Vučić, Ana Brnabić, Vladimir Orlić, Vladimir Đukanović, Darko Glišić, Goran Vesić, Nikola Selaković, Ivica Dačić, Vojislav Šešelj, Đorđe Milićević, Toma Fila i mnogi drugi. Dragana su podržale i kolege Aleksandar Apostolovski, Goran Gmitrić, Predrag Sarapa, Ivana Vučićević, Jovana Jeremić, Ištvan Kaić, Milomir Marić, Dejan Vukelić itd. Podržao ga je i Vladimir Radomirović, glavni urednik „Pištaljke“ i bivši predsednik UNS, koji se založio za dekriminalizaciju uvrede i rekao:„Sporno je to što novinari podnose krivične tužbe protiv drugih novinara. Ja cenim principijelnost kolege Vučićevića koji je spreman da ode u zatvor kako bi ukazao na taj problem. Ostala je uvreda kao krivično delo, što je pogrešno. Niste dekriminalizovali uvredu, koja može da bude i istina. To je jako opasno za sve novinare“. Posebno je značajno što je o pravednoj borbi Dragana J. Vučićevića progovorio i predsednik Vučić, koji ga je podržao i velikodušno ponudio da lično plati novčanu kaznu, da Dragan ne bi otišao u zatvor. Predsednik Vučić je rekao: „Ima mnogo čudnih stvari u našem pravosuđu. I postoji, naravno, i ogroman uticaj stranaca jer ćete lako da vidite kako neke medijske kuće nikada ne mogu da dobiju osuđujuću presudu ma šta god rekli, a da upravo oni za koje se govori da tobož sve kontrolišu, dobijaju najstrože kazne. Ovo jeste loše za zemlju, da glavni urednik najtiražnijih novina ide u zatvor“.

        Javnost ne zna da su dve presude protiv Dragana J. Vučićevića, samo deo masovnih tužbi (tzv. „SLAPP“ tužbi) protiv medija i pojedinaca bliskih predsedniku Vučiću i SNS-u, koje već pet godina podnose tajkuni, opozicionari, novinari i redakcije opozicionih tajkunskih medija. Radi se o oko hiljadu tužbi protiv svih nas koji se u prvim redovima borimo i štitimo državu i predsednika Vučića. Mene su do sada, tajkuni i njihovi poslušnici, tužili deset puta. Stotine neosnovanih parničnih i krivičnih tužbi za uvredu i klevetu je podneto protiv predsednika Vučića, Siniše Malog, Gorana Vesića, Darka Glišića, Milenka Jovanova i mnogih drugih ljudi iz SNS, protiv novinara i urednika medija- Informera, Pinka, ALO, Srpskog telegrafa itd. Dragan Đilas se svojevremeno hvalio da je podneo oko 50 tužbi. Njegov primer već pet godina slede mnogi drugi opozicionari i opozicioni medijski delatnici. Oni pokušavaju, silom tajkunskog novca, pretočenog u masovne tužbe, da zastraše medije, političke protivnike, SNS i pojedince, i odvrate ih od kritika uperenih protiv njih. Cilj „SLAPP“ tužbi nije pravda, već gušenje slobode govora, gušenje kritike, pritisak na medije i novinare, cenzura, zastrašivanje i finansijsko iscrpljivanje tuženih.

         Nažalost, oko dve trećine sudija u Beogradu, su sudije koje je postavila vlast od 2000. do 2012., ili su simpatizeri sadašnje opozicije. Takve sudije donose nepravedne i političke presude, po pravilu protiv ljudi koji podržavaju predsednika Vučića. Seme zla koje je posejao režim od 2000. do 2012. i dalje klija i raste. Veliki pisac Frensis Skot Ficdžerald je napisao: „Čovekovo držanje može biti odraz čvrstih stena ili vlažnih močvara karaktera“. Znamo da je držanje Dragana J. Vučićevića odraz čvrstih stena karaktera.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS